Freska_Istorija 1 SS

V
КУЛТУРНА И УМЕТНИЧКА ДОСТИГНУЋА
3 ГРЧКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Након завршетка ове лекције моћи ћеш да:
• процениш улогу коју су Хомерови епови имали у грчкој култури;
• препознаш најважније жанрове и ауторе у грчкој књижевности;
• објасниш порекло многих данашњих уметничких форми, попут трагедије, комедије или романа;
• разумеш основне карактеристике грчке уметности;
• усвојиш основне појмове из области грчке архитектуре.
ГРЧКА ПОЕЗИЈА
Уметничка дела која су створили стари
Грци оправдано и дан-данас изазивају
дивљење. У својим раним данима, и
грчка поезија и грчке ликовне уметности биле
су под јаким утицајем источних узора. Али,
током векова самосталног развитка Грци су
створили једну од највреднијих и најутицајнијих
уметничких традиција у историји. За разлику од
Старог истока, грчки уметници веома су држали
до свог ауторства. Уметници су дела радо
потписивали, она су била велики извор поноса
и престижа за своје творце. Од хеленистичког
доба грчка уметност доминира великим
деловима јужне Европе, северне Африке и
западне Азије. Ово је и период када грчки утицај
почиње снажно да запљускује римску културу.
Поезија је старија од прозе. Пре него
што су људи преносили своје идеје у облику
прича, они су стварали поезију и певали.
Најстарија сачувана поетска дела на грчком
језику су епови Илијада и Одисеја, настали
приближно у VIII веку п.н.е. Међутим, ови
епови се очигледно ослањају на много старију
традицију усмене поезије. Ликови певача
на зидовима микенских палата један су
од доказа у том правцу. Илијаду и Одисеју
Грци су приписивали слепом песнику Хомеру.
Све што знамо о Хомеру говори да је
у питању митска личност. Детаљи његовог
живота су спорни, не знамо засигурно ни
када ни где је живео. Није сигурно да је два
епа заиста саставио исти уметник, ипак они
свакако долазе из заједничке поетске традиције.
Садржај хомерских епова имао је
огроман утицај на грчко друштво и културу.
Хомер, слепи песник, како су га замишљали
Грци и Римљани
Необично је то рећи, али стари Грци ништа поуздано
нису знали о свом највећем песнику. Чак
и само име Хомер је нетипично и необично – реч
буквално значи „талац”. О њему је у антици написано
доста тога, чак постоје и неке „биографије”,
али ти текстови су махом недоречени и нејасни,
и само појачавају забуну. У науци је око овог проблема
– такозваног хомерског питања – вођена
(а и даље се води) дуготрајна расправа. Када је,
на пример, Хомер живео? Одговори се крећу од
тога да је био савременик Тројанског рата до уверења
да је био грчки песник из VII, па чак и из VI
века п.н.е. Ко је био пореклом? У антици су о томе
само нагађали, тврдило се чак да је унук краља
Одисеја и да је у песмама опевао подвиге свог
деде. Одакле је потицао? Ни то не знамо, мада
постоје аргументи у прилог Јоније. Разни писци
наводе многе градове као његову отаџбину, међу
њима Смирну, Родос, Арг, Атину, Итаку и др. Да ли
је уопште у питању један човек, тј. да ли Илијада
и Одисеја имају истог аутора? Ни то није сигурно,
а постоје и озбиљни разлози за сумњу. Да ли је
макар био слепи песник? Тешко је рећи, та идеја је
могла да настане из уверења да слепи људи имају
боље памћење, или из чињенице да се у Одисеји
помиње један слепи песник. С обзиром на пукотине
у нашем знању, тешко да ће хомерско питање
икада бити решено у потпуности.
207
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.