12.04.2019 Views

Freska_Istorija 1 SS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ<br />

Хамурабијев законик се често помиње<br />

као први законик у историји, иако одавно<br />

знамо да то није тако. Он је дело вавилонског<br />

краља Хамурабија, потиче из XVIII века<br />

п.н.е. и не спада у старије примере законодавства<br />

Месопотамије – позната су бар четири<br />

старија законика. Ипак, он је од изузетне<br />

важности, како због свог обима, детаљности,<br />

тако и због утицаја који је вршио. Уклесан је<br />

на стели од вулканског камена, високој преко<br />

2 m, мада постоје и друге копије. Сачуван је<br />

готово у целини и има 282 члана (пет чланова<br />

није читљиво). На почетку Хамураби истиче<br />

себе као праведног владара, који је штитио<br />

слабе и кажњавао неправду. „Када ми је Мардук<br />

дао власт над земљом, да штитим оно што<br />

је право у земљи, ја сам поступао по праву и<br />

правди... и постарао се за добробит оних који<br />

су трпели.” Законик је регулисао питања склапања<br />

уговора, имовине и трговине, али и кривичног<br />

и приватног права. Дух и форма законика<br />

сасвим су другачији од данашњих законских<br />

аката. Уместо да пружи што детаљнија<br />

и прецизнија правила, Хамурабијев законик<br />

даје низ примера и преседана, који показују<br />

како треба судити у сличним случајевима. Из<br />

каснијег времена је сачувано више хетитских<br />

и асирских законика. На њима се види снажан<br />

утицај сумерског и вавилонског права.<br />

Као и у другим стварима, египатско<br />

искуство је донекле било посебно. За разлику<br />

од владара Месопотамије, Египћани нису<br />

састављали опсежне законике. Уопште је<br />

сачуван мали број египатских правних текстова.<br />

Египатско схватање правде било је<br />

засновано на појму који су звали маат. Ова<br />

реч се може превести као истина, поредак,<br />

хармонија или равнотежа, али и као правда,<br />

закон или моралност. Очекивало се од свих<br />

људи да поштују овај принцип. Заштитник<br />

закона, права и поретка, борац против неправде<br />

био је сам фараон, који је по потреби<br />

био и највиши судија. Насупрот добру којe<br />

представља маат стоји исфет – неправда,<br />

хаос, насиље или зло. Постојала је и богиња<br />

Маат која је била оличење овог принципа.<br />

Непознате речи<br />

cтела – уздигнута плоча или стуб од камена, обично са<br />

рељефом, сликом или натписом<br />

НАУЧИЛИ СМО<br />

– Прве државе у историји су настале крајем IV миленијума п.н.е. у Сумеру, на југу Месопотамије.<br />

– Велика већина држава на Старом истоку биле су апсолутне монархије.<br />

– У Месопотамији је током античке историје постојало више значајних држава. Државотворна традиција ове<br />

земље је снажно утицала на остатак Старог истока.<br />

– Египат је био велика и централизована бирократска држава. Ипак, у египатској историји постоје периоди<br />

нестабилности и распадања јединствене државе.<br />

– Стари исток је био домовина најстаријег законодавства и правне традиције која се развијала током више<br />

хиљада година.<br />

– Хамурабијев законик се често помиње као први законик у историји, иако одавно знамо да то није тако. Данас<br />

су позната бар четири старија законика од њега.<br />

Провери и утврди своје знање:<br />

1. Наведи облике друштвене организације који претходе држави.<br />

2. Да ли је владар био свемоћан на Старом истоку? Образложи одговор.<br />

3. Протумачи везу између владарске моћи и религије на Старом истоку.<br />

4. Објасни основну периодизацију староегипатске историје.<br />

5. Наведи неке примере великих источних држава, изван Месопотамије и Египта.<br />

53<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!