You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
III<br />
РАТОВИ, ОСВАЈАЊА И ЦАРСТВА НА СТАРОМ ИСТОКУ<br />
Кроћење коња<br />
Ране културе Старог истока нису гајиле коње<br />
нити им је била позната вештина њиховог<br />
кроћења. Као теретне животиње коришћени<br />
су магарци, мазге и говеда. Чак су и краљевска<br />
бојна кола у Месопотамији вукли магарци.<br />
Претварање дивљих коња у домаће животиње<br />
откривено је у централној Азији, далеко од центара<br />
Сумера и Египта. Најранији археолошки<br />
докази потичу из средине IV миленијума п.н.е.,<br />
из северних области данашњег Казахстана.<br />
Тек крајем III миленијума п.н.е. коњи почињу<br />
да се јављају у већем броју на Старом истоку.<br />
Коњи у почетку нису јахани, већ су искључиво<br />
коришћени као животиње за вучу. У армијама<br />
бронзаног доба коњи су служили да вуку бојна<br />
кола. Тек почетком гвозденог доба видимо и<br />
коњицу као род војске.<br />
РАТНА ТЕХНИКА У II<br />
МИЛЕНИЈУМУ П.Н.Е.<br />
Распадање велике сумерске државе Ура<br />
водило је настанку нових држава у Месопотамији.<br />
Од XIX века п.н.е. сумерски утицај<br />
уопште слаби, у корист држава на чијем су<br />
челу биле семитске династије. Ове државе су<br />
водиле борбу између себе, да би се у XVIII<br />
веку п.н.е. као победник уздигао Вавилон.<br />
Успон Вавилона био је неочекиван, дуго времена<br />
то је био мали и релативно неважан град.<br />
Ипак, поседовао је изванредан географски<br />
положај, налазећи се у центру Месопотамије.<br />
Године 1894. п.н.е. на власт у Вавилону долази<br />
породица која је припадала номадском племену<br />
Аморита. Под тим владарима почиње уздизање<br />
вавилонске државе.<br />
Најмоћнији владар прве вавилонске династије<br />
био је Хамураби (1792–1750). Већ смо га<br />
помињали као великог законодавца, али он је<br />
био и успешан војсковођа и лукав дипломата.<br />
Комбинујући војна и политичка средства, Хамураби<br />
је створио ново царство које је обухватало<br />
већи део Месопотамије. За разлику од<br />
ранијих владара, он је уложио велике напоре<br />
да својим освајањима да трајност. Вавилон је<br />
изграђен као велики град и постао је најважнији<br />
религијски центар читаве Месопотамије.<br />
Склапао је савезе, насељавао неискоришћену<br />
земљу и настојао да подстакне трговину.<br />
Међутим, ови напори нису дали очекиване<br />
резултате, главни уједињујући фактор<br />
његове државе ипак је била војна сила. Убрзо<br />
по Хамурабијевој смрти, његови наследници<br />
су почели да губе територије. Царство је<br />
надживело Хамурабија једва нешто више од<br />
пола века. Владавина његове династије је<br />
окончана 1595. године п.н.е., када су Вавилон<br />
накратко заузели и опљачкали Хетити из<br />
Мале Азије.<br />
Почетком II миленијума п.н.е. у Месопотамији<br />
се шири гајење и кроћење коња. Употреба<br />
ове домаће животиње, изузетне по својој<br />
снази и брзини, донела је привредну али и<br />
војну револуцију на Стари исток. Много пре<br />
него што су људи научили да јашу коње, они<br />
су коришћени као товарне животиње, за вучу<br />
теретних, путничких или бојних кола. Током<br />
последњих векова бронзаног доба бојна<br />
кола која вуку коњи постала су ударно ратно<br />
оружје. Томе је помогао и напредак у вештини<br />
израде кола. Она су постала мања, лакша<br />
и издржљивија него раније, способна да поднесу<br />
веће оптерећење и брзину. Кола која су<br />
вукла два или, ређе, четири коња постала су<br />
одлучујуће оружје које је решавало битке и<br />
прогонило побеђеног непријатеља. Армије<br />
Хетита, Египћана, Вавилонаца и Асираца су<br />
користиле таква кола у великим формацијама,<br />
од више стотина па до неколико хиљада<br />
истовремено.<br />
100<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.