Freska_Istorija 1 SS

II
РИМСКО ЦАРСТВО
Његов избор је значио почетак хаоса и нестабилности
који су мучили римску државу током
пола века.
Овај период у римској историји обично се
назива епохом војничких царева или кризом
III века. Војска је обарала и постављала
цареве по жељи. Први од војничких царева,
Максимин звани Трачанин (235–238), владао
је једва три године, али та кратка владавина
чак спада у дуже. Многи од војничких царева
владали су свега неколико месеци. Готово
сви су окончали живот у борби или као
жртве завере и убиства. Како су различите
армије проглашавале своје кандидате, обично
је било више царева у исто време. Непрестани
ратови и насиље војника изазвали
су проблеме у свим сферама живота. Новац
је изгубио вредност, а трговина је сведена
на делић промета који је постојао у II веку
п.н.е. Пољопривредна производња је драстично
опала. Сиромаштво и несигурност
су притискали велики део становништва.
Насупрот томе, безакоње, разбојништво и
активност пирата на мору почели су да цветају.
Римски непријатељи су уочили кризу
римске државе и почели упорније да делују
против ње. По први пут после неколико векова,
Римско царство је губило територије
под налетом спољних нападача. Многим савременицима
чинило се да је пропаст царства
близу.
Ипак римска држава је нашла снаге да се
поврати из ове кризе. У другој половини III
века н.е. јавили су се цареви који су имали
способности и воље да постепено преокрену
ситуацију. И сами из редова војника, они
су успели да успоставе извесну контролу над
војском, да савладају друге војсковође-цареве
и да одбију спољне нападе. Последњи од њих
био је Диоклецијан, војни заповедник пореклом
из сиромашне породице у провинцији
Далмацији. Њему је пошло за руком да порази
све непријатеље унутар државе и да стабилизује
спољне границе царства. С његовим
успесима окончава се педесетогодишња анархија
војничких царева. Али велика штета већ
је била начињена. Царство је било ослабљено,
државна управа и привреда биле су у нереду, а
читаве области опустошене непрекидним ратовањем.
Римском друштву била је неопходна
промена и темељна реорганизација.
ДОМИНАТ
Карактер римске монархије мења се од
краја III века н.е. Творац новог облика
владавине био је цар Диоклецијан
(284–305). За разлику од ранијег принципата,
овај облик владавине историчари називају доминатом
(од латинске речи dominus – господар).
Диоклецијан је одбацио републиканску маску
карактеристичну за принципат. Уместо ње дошла
је апсолутна и нескривена владавина цара. У
овом процесу је известан утицај вршио пример
ранијих хеленистичких држава, као и обновљене
персијске државе, која је настала у III веку н.е.
Цар је сада и званично био свемоћан, у позицији
да постави или укине било који закон, да уздигне
до моћи и богатства или осуди на смрт било
ког човека. Диоклецијан и његови савременици
су чак отишли и корак даље и прогласили се божанствима.
Пре тога је било допуштено поштовати
римске цареве као богове у провинцијама,
али не и у самом Риму. Сада су цареви и у Риму
имали своје храмове, култне статуе и свештенике.
Римски новац са ликом Александра Севера.
Александар је имао непуних 15 година када је постао
цар и непуних 28 када је убијен. Његова владавина је
последњи период релативног мира и стабилности пре
анархије војничких царева.
84
Непознате речи
доминат – облик владавине Римског царства у позној
антици, од Диоклецијана надаље; нескривена и ничим
ограничена апсолутна монархија
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.