Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
РАЂАЊЕ НОВЧАНЕ ПРИВРЕДЕ
Новац је откривен у VII веку п.н.е., у краљевини
Лидији, на западу Мале Азије. Лиђани су
били вешти у обради метала, њихова земља
била је богата златом и сребром. Они су ситне
комаде племенитих метала ковали у новчиће,
на којима су биле представе лава и бика –
симболи владарске куће Лиђана. Изгледа да
намена првобитног новца није била трговачка
размена, већ су новчићи коришћени као
погодне јединице за складиштење великих
количина племенитих метала. Овај изум су од
Лиђана преузели Грци и почели да га користе
у много већим размерама. Најразвијенији грчки
градови постали су у VI веку п.н.е. прва
друштва новчане (монетарне) привреде. Временом
је новац у Грчкој постао основно средство
плаћања. Трговина на велико и мало се
обављала уз помоћ новца, дневнице радника
су даване у новцу, закупци више нису плаћали
закуп у натури већ у кованим новчићима.
Када су 546. године п.н.е. Персијанци освојили
Лидију, под њихову контролу су дошли и
лидијски рудници и ковнице. Захваљујући
томе и у Персији почиње ковање новца. У
древној Кини новац је откривен нешто касније,
независно од оног на западу.
Новчана привреда се временом раширила
по целом Средоземљу. Њено усвајање било је
велики подстицај ширењу прекоморске трговине.
Сваки значајнији грчки град ковао је
властити новац. На новцу се налазио симбол
града или представа неког божанства, обично
уз име града. Тек у хеленистичко доба владари
ће ставити своје ликове и ликове својих
предака на новац. Феничански градови, мада
познати као велики центри трговине, били су
спорији у усвајању ове новине. Прве серије феничанског
новца биле су намењене плаћању
грчких најамника и трговини са грчким државама.
Мада су персијски владари ковали
новац, новчана привреда није преовладала у
њиховом царству. То се мења са освајањима
Александра Великог. Владари хеленистичких
Непознате речи
караван – поворка товарних животиња или теретних кола
са путницима и робом
држава систематски су подстицали новчану
привреду и главнину својих трансакција обављали
су у новцу. Римљани почињу да кују свој
новац од III века п.н.е. Римска држава и римски
цареви емитовали су сваке године велике
серије новца. Економски систем Римског царства
почивао је на новчаној привреди. Тек у
позној антици, од III века п.н.е., тај привредни
систем запада у кризу, новац губи вредност а
обим новчаних трансакција се смањује. Велики
делови Европе тада се постепено враћају
натуралној привреди.
Саставни део сваког грчког или римског
града била је тржница, на којој су продавци
нудили своју робу и услуге за новац.
Како је у антици било много градова који
су ковали новац различите тежине и чистоће,
јавила се потреба да се новац страног
порекла замени за домаћи. Временом се
развио читав низ новчарских делатности.
Рани новац, кован у VI веку п.н.е. од
стране краљева Лидије
Данас мало ко зна за древну Лидију и Лиђане.
У односу на познатије античке културе, они су
сасвим у другом плану. А ипак њихов допринос
каснијој историји и модерном свету је немерљив.
Краљевство Лиђана се налазило у западном
делу Мале Азије, и током VI и VII века
п.н.е., израсло је у једну од великих сила Старог
истока, да би 546. године п.н.е. пало пред налетом
персијских освајача. Лидијска престоница,
Сард, била је велика тврђава, али и највећи град
у унутрашњости Мале Азије и велики занатски
и трговачки центар. Лиђани су били мајстори
рударства, обраде метала и ковања, што се
види на многим израђевинама откривеним у
њиховој земљи, укључујући и новац. Један од
основних симбола лидијске краљевске куће –
лав који риче – налази се и на њиховом новцу.
Отуда и израз који се понекад користи за ове
ране новчиће –„лидијски лавови”.
181
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.