You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ<br />
сутра. Постепено пропадање и нестајање трагова<br />
далеке прошлости проблем је у читавом свету,<br />
па тако и у Србији. Остаци античких градова<br />
и утврђења вековима су коришћени као извор<br />
грађевинског материјала. У бедеме калемегданске<br />
тврђаве уграђено је камење које потиче из<br />
римског Сингидунума. Небрига и вандализам<br />
такође су узели свој данак. У новије време велику<br />
претњу античким (и праисторијским) налазиштима<br />
представљају археолози-аматери и<br />
ловци на благо, који спроводе нестручна, дивља<br />
ископавања и тако уништавају историјско<br />
наслеђе. Заштита трагова прошлости се обезбеђује<br />
кроз законе и мере државних и међународних<br />
институција, али и кроз деловање<br />
појединаца. Одговарајуће образовање и свест<br />
о значају историјских споменика неопходни су<br />
елементи у овој борби. Без њих нам неће поћи за<br />
руком да сачувамо вредне остатке прошлости.<br />
Трајанова табла, данашње стање<br />
Поход цара Трајана против Дачана, почетком<br />
II века н.е, оставио је траг и у материјалној<br />
култури. Као што знаш, ради овог<br />
похода подигнут је огроман мост преко<br />
Дунава, који је повезивао Мезију и Дакију.<br />
Неки од стубова који су држали овај мост<br />
стоје и даље у околини Кладова. Ради проласка<br />
војске саграђен је (делимично и исклесан<br />
у камену) пут који је пратио обалу реке.<br />
У стени је тада уклесан натпис (Трајанова<br />
табла, латински Tabula Traiаna), као сведочанство<br />
о овом подухвату. Натпис стоји и<br />
данас. Шездесетих година XX века он је исечен<br />
из стене и пребачен на вишу позицију,<br />
како би се спречило потапање услед пораста<br />
нивоа воде изазваног изградњом хидроелектране<br />
Ђердап.<br />
Богати римски остаци, нарочито из периода<br />
позне антике, налазе се у Сирмијуму.<br />
Град је крајем III и током IV века н.е. служио<br />
као једна од царских резиденција. Данас је<br />
део античког Сирмијума, четврт око царске<br />
палате, откопан, заштићен и претворен<br />
у музеј. На свом врхунцу, у IV веку н.е, град<br />
је имао бедеме, поплочане улице, водовод,<br />
канализацију, ковницу новца и хиподром.<br />
Постојање данашњег насеља Сремска Митровица,<br />
које прекрива антички град, отежава<br />
даља археолошка истраживања, али то је<br />
проблем с којим се боре археолози широм<br />
света. Упркос несигурним приликама у граничној<br />
области царства, Сирмијум је преживео<br />
као градско насеље до друге половине VI<br />
века. Умањеног становништва и благостања,<br />
често признајући власт варварских народа,<br />
попут Хуна и Гепида, град је ипак очувао римску<br />
културу и начин живота. Године 582. Сирмијум<br />
су освојили и опљачкали Авари. Оно<br />
што је остало од римског града, уништио је<br />
пожар који је избио годину дана касније.<br />
Седиште намесника провинције Горње<br />
Мезије било је у Виминацијуму, код данашњег<br />
Костолца. Насеље је започело своју историју<br />
као утврђени логор римске војске. Вишедеценијским<br />
радом, археолози су открили<br />
мноштво античких остатака – већи део<br />
античког града и даље није истражен. Град<br />
је имао своје бедеме, водовод, амфитеатар и<br />
ковницу новца. У некрополама су пронађена<br />
бројна уметничка дела, укључујући богат накит,<br />
осликанa керамикa, скулптуре и фреске.<br />
Откривени делови града данас су уређени<br />
као археолошки парк, отворен за посетиоце.<br />
Римски цар Галерије, један од Диоклецијанових<br />
савладара и велики прогонитељ<br />
хришћана, подигао је крајем III века н.е.<br />
царску палату у близини данашњег Зајечара.<br />
Здању је дао име Феликс Ромулијана<br />
(латински Felix Romuliana, „Срећна Ромулијана”),<br />
по својој мајци Ромули. У народу<br />
су остаци ове утврђене палате познати<br />
као Гамзиград. Палата је заштићена јаким<br />
бедемима са двадесет кула. Простор који<br />
је запремала (око 7 хектарa) навео је прве<br />
истраживаче на помисао да је у питању<br />
утврђени римски логор или чак мањи град.<br />
261<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language