Freska_Istorija 1 SS

VI
до Црног мора. Крајем I века н.е. та провинција
је подељена на Горњу и Доњу Мезију. Горња
Мезија, са седиштем у Виминацијуму, обухватала
је читаву централну, источну и југоисточну
Србију. Западна и југозападна Србија ушле
су у састав провинције Далмације, са центром
у Салони (данашњи Солин у Хрватској). Срем
и део западне Србије улазили су у састав провинције
Паноније, која је укључивала и велике
делове данашње Хрватске, Босне, Словеније и
Мађарске. Почетком II века н.е. Панонија је подељена
на Горњу (западну) и Доњу (источну), у
коју су улазили и делови Србије. Јужни Банат је
дошао под римску власт у време Трајана и напуштен
је век и по касније. Првобитно је био
прикључен Горњој Мезији, да би ускоро постао
део провинције Горња Дакија. Само крајњи север
Србије, данашња Бачка и део Баната, никада
није био дуже у саставу римске државе. Велике
провинције раног царства подељене су на већи
број мањих у позној антици.
Ислужени римски војници и други Римљани
насељавали су се у овим крајевима,
што је постепено довело до ширења латинског
језика и римског начина живота. Локални
моћници први су преузели латински
језик и римске обичаје. Романизација је
нарочито била успешна у градској средини.
Римљани су основали десетак градова
на простору данашње Србије. Важнији од
осталих су Сирмијум (данашња Сремска
Митровица), Сингидунум (Београд), Виминацијум
(у близини Костолца, главни град
провинције Горња Мезија), Наисус (Ниш) и
Ремесијана (Бела Паланка). Изван градова
римски утицај мање је упечатљив, а ширење
римске културе спорије и опрезније. Локално
становништво наставило је да поштује
своје предачке богове и да сахрањује покојнике
у складу са старинским обичајима.
Освајачи су са собом донели писану традицију
и њено усвајање такође је значило прихватање
језика освајача. Огромна већина
античких натписа са подручја наше земље је
на латинском језику (из периода од I до VI
века н.е), уз понеки текст на грчком. Међутим,
и на овим натписима срећемо домаћа,
илирска, трачка и келтска имена, као и имена
преримских богова. Али поред њих се
НАША ЗЕМЉА У АНТИЦИ
јавља и велики број римских, грчких и других
страних имена, што сведочи о досељавању
из свих делова царства.
Више истакнутих Римљана, државника,
војсковођа, сенатора и свештеника, потицало
је са простора данашње Србије, укључујући
ту и један број царева. Цар Деције
Трајан, прогонитељ хришћана, потицао је из
околине Сирмијума. Цар Максимијан, Диоклецијанов
помоћник и савладар, био је из
истог краја. Сам Константин Велики рођен
је у Наисусу (Нишу).
Археолошки налази и натписи сведоче о
богатом религијском животу на овим просторима
у антици. Поред култова домаћих
богова, ту су, наравно, римски богови, као
што су Јупитер, Јунона, Дијана, Силван, али
и неки грчки, попут Зевса, Хере, Артемиде,
Аполона. Заступљена су и многа источна
божанства, између осталог и малоазијска
Кибела и египатска Изида. Постојање култа
Митре, божанства иранског порекла веома
популарног у Римском царству, доказују
натписи, рељефи и остаци светилишта.
Јеврејске и хришћанске заједнице јављају се
доста рано. Страдања хришћана у прогонима
добро су посведочена и на тлу Србије. Из
ових крајева потицало је више ранохришћанских
мученика, нарочито из Сирмијума. Тај
град је несумњиво био једно од значајнијих
хришћанских средишта већ у III веку н.е. У
градским некрополама откривен је велики
број древних хришћанских натписа. У време
цара Констанција II (337–361. н.е.) Сирмијум
је постао водећи центар аријанског хришћанства.
Ту су се окупљали истакнути теолози и
свештеници и одржавани су црквени сабори.
Најстарије познате хришћанске цркве на тлу
Србије налазе се у Сирмијуму.
АНТИЧКИ СПОМЕНИЦИ
НА ТЛУ СРБИЈЕ
Материјални остаци античких култура
на тлу наше земље су многобројни.
Нису сви подједнако видљиви и препознатљиви,
али их има свугде. Но, ништа не
гарантује да ће постојећи споменици бити ту и
260
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.