Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ
Између 431. и 404. године п.н.е. грчки свет
се нашао захваћен великим ратом, до тада
највећим у својој историји. Овај сукоб обично
називамо Пелопонеским ратом, како су га
именовали Атињани. Било је више непосредних
разлога за избијање овог рата, али основни
узрок био је страх Спартанаца и њихових
савезника од даљег јачања Атине. Атињани
су одбили захтев Спартанаца да распусте
свој савез (да дају слободу грчким градовима)
и рат је почео. Два савеза су била врло
различита по снази и карактеру. Атињани су
на својој страни имали више градова, много
већу флоту и веће приходе. С друге стране,
верност њихових савезника била је под знаком
питања. Многи од њих су били спремни
на побуну, само ако би добили снажан подстицај
са спартанске стране. Спартанци и њихови
савезници су имали мања новчана средства
и, у почетку, скромну флоту, али много
Перикле, државник под којим је атинска држава
(и атинска демократија) достигла свој врхунац
већу и јачу копнену силу. Већина спартанских
савезника била је искрено заинтересована да
види Атину поражену.
У првој фази рата, која обухвата првих десет
година, Спартанци су покушавали да изазову
Атињане на велику копнену битку. Да би
то постигли, упадали су са својим савезницима
у Атику и пустошили је. Али Атињани под
вођством Перикла ипак су остали иза својих
бедема, одбијајући да прихвате битку са надмоћним
непријатељем. Убрзо по почетку
рата, Атињане је погодила још већа несрећа:
са истока је стигла опасна зараза (вероватно
неки облик тифуса) од које је умро велики
број људи. У граду који је био пун избеглица
пошаст се ширила великом брзином. Људи су
умирали у мукама од неизлечиве болести. Од
заразе је оболео и умро и сам Перикле.
Упркос свим недаћама, Атињани нису одустали
од борбе. Нападали су обале Пелопонеза
и заробљавали или потапали лађе Спартанаца
и њихових савезника. Успешно су напали
и саму спартанску територију и у поморској
бици су поразили Спартанце и њихове савезнике.
Постојање атинског упоришта на спартанској
земљи и заробљавање једног већег
спартанског одреда, изолованог на малом
острву, натерало је Спартанце да траже примирје.
Поведени су и мировни преговори, али
до мира није дошло јер су захтеви Атињана
били неразумно високи. У то време Атињани
су нападали и постизали успехе и на другим
странама. Ратна срећа ипак није потрајала. У
покушају да сломе спартанске савезнике Беоћане,
Атињани су тешко поражени у бици
код Делија, у Беотији, 424. године п.н.е.
У време битке код Делија, један смели
спартански заповедник предузео је напад на
сасвим новом ратишту. Био је то Брасида,
који је повео малу војску спартанских савезника
(спартијата уопште није било међу војницима)
копненим путем, дужином читаве
Грчке, до обала Тракије. Напао је Атињане у
области за коју су веровали да је потпуно безбедна
и постигао велики успех. Више градова
је заузето, а многи су се побунили. Најтежи
ударац за Атињане било је одметање Амфипоља,
великог града близу ушћа Струме у
Егејско море. После још једног примирја, на
117
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.