Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ<br />
Чак је и очување римске власти у самој Италији<br />
све више зависило од армија страних<br />
плаћеника. Заповедници плаћеника су све<br />
чешће смењивали и постављали и саме цареве.<br />
Један од њих по имену Одоакар свргао<br />
је цара у Риму, Ромула Августа (у традицији<br />
погрдно званог Augustulus – „мали Август”)<br />
476. године н.е. Одоакар није поставио свог<br />
кандидата за цара нити је сам ступио на царски<br />
престо. Уместо тога је узео звање краља<br />
и успоставио нову државу са седиштем у Равени.<br />
Она је трајала мање од две деценије:<br />
Италију су освојили германски Остроготи и<br />
њихов краљ Теодорих. Година 476. н.е. обично<br />
се узима као датум пада Западног римског<br />
царства.<br />
О узроцима пропасти Западног римског<br />
царства расправљали су већ савременици.<br />
То је био шокантан, за многе необјашњив догађај.<br />
Како је држава, толико велика и моћна,<br />
тако богата и густо насељена, наизглед тако<br />
добро организована, могла да нестане у року<br />
од неколико деценија? Исто питање разматрају<br />
данашњи историчари и не успевају да<br />
га реше до краја. У прошлости је било покушаја<br />
да се пад Рима објасни једним јединим<br />
узроком, на пример да је становништво царства<br />
постало неборбено а војска слаба, или<br />
да су пољопривредна производња и приходи<br />
опали. Прави одговор је сигурно много<br />
сложенији. На делу су били разни фактори:<br />
политички, војни, друштвени, економски и<br />
религијски. Њихов међусобни утицај и значај<br />
данас није лако открити и раздвојити. Пад<br />
Римског царства није био један догађај, већ<br />
дуготрајан процес који је трајао више деценија,<br />
а можда и више векова.<br />
Пљачка Рима од стране Визигота,<br />
модерна реконструкција<br />
РИМСКО ПРАВО<br />
Међу највреднијим заоставштинама<br />
римске цивилизације налази се римско<br />
право. Оно се развило из примитивних<br />
корена. Под римским краљевима<br />
није било писаних закона, а краљевску власт<br />
су ограничавали неписани обичаји. Рана правна<br />
схватања нису била одвојена од религије и<br />
култне праксе. На њима се уочава снажан утицај<br />
Етрураца и етрурске културе. Слична ситуација<br />
је трајала и у првих пола века постојања<br />
републике. Одсуство писаних закона било је<br />
проблем за велики део становништва и постало<br />
један од захтева плебејаца у њиховој борби<br />
за права. Године 451. п.н.е. патрицији су попустили<br />
и образована је комисија са циљем да<br />
најважније обичаје претвори у писане законе.<br />
Рад је завршен под другом комисијом 450. године<br />
п.н.е. и био је праћен оштрим политичким<br />
сукобима. Резултат су били Закони дванаест<br />
таблица. Тачан текст ових закона данас није сачуван.<br />
Изгледа да није био у питању један уређен<br />
законик у данашњем смислу. Радило се о низу<br />
појединачних уредаба, које нису увек имале<br />
89<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.