You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
КАКО СУ АНТИЧКИ ЉУДИ<br />
ВИДЕЛИ ПОЗНАТИ СВЕТ<br />
Географија грчког писца Страбона из Амасије представља<br />
највеће дело те врсте које нам је сачувано из<br />
антике. Покривајући готово читав Грцима познат свет,<br />
Страбон говори много о географији свих области, али<br />
и о њиховом становништву и историји. У другој књизи<br />
Географијe он даје општи опис познатог света, у чијем<br />
средишту се налази Средоземно море. За Страбона,<br />
као и за друге старе Грке, море је најважнији елемент<br />
географије.<br />
„Као што сам већ рекао, облик познатог света понешто<br />
подсећа на хламиду (плашт правоугаоног<br />
облика) који је најшири дуж линије која ида паралелно<br />
са током Нила... Његова дужина се може представити<br />
линијом која сече претходну под правим углом, и која<br />
се пружа од запада, од Хераклових стубова (Гибралтар)<br />
и Сицилијских теснаца до Родоса и Залива Иса,<br />
па даље прати планински венац Таура који опасује читаву<br />
Азију, и завршава се код Источног мора између<br />
Индије и земље оних Скита који живе иза Бактрије. У<br />
складу с тим, морамо замислити паралелограм унутар<br />
кога је уписана фигура у виду хламиде на такав начин<br />
да се највећа дужина хламиде поклапа са највећом<br />
дужином паралелограма, као и њена највећа ширина<br />
и ширина паралелограма. Сада, ова фигура у<br />
облику хламиде је настањени свет и њена ширина је,<br />
као што сам рекао, омеђана ивицама паралелограма,<br />
који приказују оне крајеве што раздвајају насељене и<br />
ненасељене земље у оба правца...<br />
Из свега реченог је јасно у којој мери су источни и западни<br />
крајеви насељеног света ограничени морем које<br />
их окружује... Море је то што, више него ишта друго, одређује<br />
границе земље и даје јој њен облик образујући<br />
заливе, отворена мора, мореузе, а тако и превлаке, полуострва<br />
и ртове. Али и реке и планине помажу мору<br />
у томе. Кроз такве природне одлике ми добијамо јасну<br />
представу о континентима, народима, повољном положају<br />
за градове, и о свим другим разноликим детаљима<br />
који испуњавају наше географске карте. А међу тим детаљима<br />
је и мноштво острва раштрканих и по отвореном<br />
мору и дуж читаве обале. А пошто различита места<br />
показују разноразне добре и лоше одлике, као и све<br />
могуће предности и тешкоће које произилазе из њих,<br />
од којих су неки дело природе а други последица људских<br />
одлука, географ би пре свега требало да помене<br />
оне који долазе од природе. Јер само су оне вечне, док<br />
су друге одлике подложне променама.”<br />
1. Ко је био Страбон?<br />
2. Због чега је важно његово дело?<br />
Страбон, Географија<br />
ПОУКЕ ФАРАОНА АМЕНЕМХЕТА I<br />
УПУЋЕНЕ СИНУ (СЕНУСРЕТУ I)<br />
Текст потиче из времена египатске XII династије,<br />
чији је први владар био Аменемхет I (1985–1956 п.н.е.).<br />
Мада способан и успешан, фараонов положај није<br />
био сигуран, пошто није био потомак ранијих владара<br />
(био је чиновник под претходном династијом). У овим<br />
поукама Аменемхет даје сину савете како да успешно<br />
влада.<br />
„Прими к срцу оно што ти говорим, да би могао<br />
бити краљ на земљи, да би могао бити господар земаља,<br />
да би могао увећати оно што је добро.<br />
Отуђи се од свих који су ти потчињени. Људи ће<br />
слушати онога ко им задаје страх. Никада не буди<br />
сам с њима. Не пуштај ни брата у срце своје, немој<br />
знати за пријатеља, нити бити близак ни са ким, јер<br />
то се добро завршити неће. Када спаваш сам чувај<br />
своје срце, јер када наступи зао час човек се не<br />
може ослонити на друге.<br />
Ја сам давао просјаку, хранио сам сирочиће, подједнако<br />
сам примао незнатне као и онога од великог угледа.<br />
Али баш је онај који је јео храну са мог стола подигао<br />
побуну. Онај, коме сам пружио руку, ми је задао<br />
страх. Они који су обукли мој најбољи лан гледали су<br />
ме као убице. Они који су се намазали мојим мирисом,<br />
учинили су ми зло...<br />
Беше то после вечерњег оброка, ноћ кад је дошла,<br />
и када сам се један час одмарао. Лежећи на мом кревету<br />
сам се опустио, моје срце је почело да тоне у сан.<br />
И гле, оружје је засијало! Завера је склопљена против<br />
мене. Био сам попут змије у пустињи. Пробудио сам се<br />
и водио борбу, сасвим сам. Чим сам брзо узео оружје у<br />
своје руке, ударио сам на бестиднике...<br />
Гледај! Ужас се догодио док сам био без твоје помоћи.<br />
Док двор још није сазнао да сам ти препустио<br />
краљевство. Док још нисам сео да разговарам с тобом,<br />
и подучим те владању. Јер ја им не задајем страх, нити<br />
мислим на њих. Моје срце не трпи немар слугу.”<br />
1. Ко је био Аменехмет I?<br />
2. Које су његове поуке?<br />
93<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language