Freska_Istorija 1 SS

IV
натурално, у роби. У начелу, све врсте имовине
и производа могле су бити предмет размене.
У пракси, нису све врсте подједнако погодне
за ту намену. Временом су се издвојили
одређени производи нарочито тражени а
погодни за транспорт на велике удаљености.
Међу њима посебно место су имали метали
попут бакра, сребра и злата. Могли су се исећи
на комадиће лаке за ношење, који су ипак
имали велику вредност. У тренутку размене
они су мерени на лицу места и замењивани за
другу робу. Прошли су векови пре него што
се неко сетио да на комадиће метала утисне
жиг који би служио као гаранција тежине и
чистоће метала, и тако створио први новац.
Велики део занатлија и трговаца на Старом
истоку био је у служби државе или храмова.
Међутим, постојали су и независни
произвођачи и трговци, који су радили за
профит. Али, какав год да је био њихов положај,
плаћање се обављало у натури. Најамни
радници, занатлије и војници плаћани су у
храни, одећи, занатским производима и комадићима
племенитог метала.
Иако натурална, трговачка размена на
Старом истоку достигла је изненађујуће велики
обим. Градови на обали Леванта постали
су временом носиоци поморске трговине.
У почетку се размена одвијала највише са
Кипром, Египтом и југом Мале Азије. Временом
је поморска трговина са истока дошла до
најудаљенијих обала Средоземља, ширећи се
у I миленијуму п.н.е. и ван њега. Месопотамија,
са својим централним географским положајем,
богатом земљорадњом и масовном
занатском производњом, постала је средиште
ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ У СТАРОМ РИМУ
замршене мреже копнених трговачких путева.
У пространим равницама Блиског истока
било је исплативије развијати копнену трговину
него у неким другим деловима античког
света. Већ почетком II миленијума п.н.е.
асирски трговци развили су интензивну размену
са источном Анадолијом. Откривено
је на десетине хиљада текстова који се баве
овим трговачким правцем, захваљујући чему
смо о њему јако добро информисани. Главна
роба коју су извозили били су текстилни
производи Месопотамије и калај. У замену
су најчешће узимали бакар и племените метале.
Асирци су основали велики број трговачких
постаја па чак и читавих трговачких
колонија, како би размена текла што брже а
приходи били већи. Људи различитог порекла
и положаја учествовали су у овој трговини.
Срећу се представници двора и храмова,
самостални трговци, али и велика приватна
удружења, у којима је деловао већи број људи.
Данас ову трговачку размену обично називамо
караванском трговином. Реч караван,
која долази из персијског језика, у модерном
говору побуђује слике трговаца који користе
камиле и коње. У раним данима трговине на
Старом истоку ове животиње нису биле у
употреби. Робу су на својим леђима носили
магарци и мазге. Велики каравани вавилонских
и асирских трговаца могли су имати и
по 250 ових товарних животиња. Мада су на
Арабијском полуострву камиле припитомљене
већ око 3000. п.н.е., оне су широм Блиског
истока постале основне теретне животиње
тек у I миленијуму п.н.е. У Египту су се рашириле
тек после персијског освајања.
Бронзана трака са представом краља и краљице града Тира, како надгледају пренос занатских и пољопривредних
производа морем. Производи су део данка упућеног асирском цару (IX век п.н.е.).
180
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.