12.04.2019 Views

Freska_Istorija 1 SS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ<br />

Италија и Рим су већ увелико изгубили ранији<br />

значај. Већина војника и извора прихода<br />

долазила је из других делова царства. Мада<br />

је Рим и даље имао статус престонице, цареви<br />

су у њему ретко боравили. Могле су проћи<br />

године пре него што владар или један од владара<br />

посети Рим. Тетрарси су својим деловима<br />

царства управљали из других градова,<br />

попут Августе Треверорума (данашњи Трир у<br />

Немачкој), Медиоланума (Милано), Сирмијума<br />

(Сремска Митровица) или Никомедије<br />

(на северозападу Мале Азије, седиште самог<br />

Диоклецијана). Ови градови су били ближи<br />

границама царства и стога подеснији да се<br />

из њих управља одбраном. Константин је подигао<br />

нову престоницу која је по свом рангу<br />

била потпуно равноправна старој. Нови град<br />

је саграђен на Босфору, између Мраморног<br />

и Црног мора, на месту древног грчког града<br />

Бизанта. Изградња је почела 324. године н.е.,<br />

одмах по окончању грађанских ратова. Град је<br />

добио име Константинопољ (Константинов<br />

град, словенски Цариград, данашњи Истанбул)<br />

и освећен је 330. године н.е. Прошло је неколико<br />

деценија пре него што је амбициозан<br />

градитељски план довршен; Константин није<br />

дочекао да га види. Док је Рим током IV и V<br />

века н.е. трпео економске тешкоће и губио<br />

становништво, Константинопољ је растао и<br />

развијао се великом брзином. Ипак, био је<br />

потребан читав век да нова престоница по<br />

величини достигне стару.<br />

Остаци зидина Константинопоља. Константинов град<br />

је имао изванредан одбрамбени положај, јер је са<br />

остале три стране био окружен морем.<br />

Мапа Константинопоља<br />

87<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!