Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
И на истоку је било великих промена у III
веку н.е. Државу Парта је прогутао грађански
рат. Владавину партске породице Аршакида
заменила је власт персијских Сасанида.
Обновљено Персијско царство имало је агресиван
став према ослабљеној римској држави.
Персијски владари су тврдили да сва подручја
некадашње државе Кира и Дарија која
Римљани држе (Сирија, Египат, Мала Азија)
по праву припадају њима. Разорни персијски
упади су били велики проблем за источне области
царства, које су уједно биле најбогатије
и доносиле највеће приходе. Године 260. н.е.
у бици код Едесе, у северној Месопотамији,
поражен је и заробљен римски цар Валеријан
(253–260). Попут Децијеве погибије неколико
година раније, и овај догађај био је велики шок
за Римљане. Никада раније није један римски
владар пао у руке непријатеља. Валеријан је
окончао живот у персијском заробљеништву.
ПРОБЛЕМИ ВОЈНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
У ПОЗНОЈ АНТИЦИ
Под Диоклецијаном и његовим сарадницима
и наследницима Римско царство је
привремено стабилизовано. Важан део реформи
Диоклецијана и Константина тицао
се организације и положаја римске војске.
Било је потребно одржати војску на окупу,
повратити војну дисциплину и прилагодити
наоружање и тактику новим потребама. Војне
и цивилне функције оштро су раздвојене.
Уведен је нови бирократски апарат задужен
за снабдевање војске, али и за надзор над
њом. Војска је сада подељена на граничне
трупе које су задржавале директне нападе
непријатеља и на покретну резерву. Покретне
трупе су биле у унутрашњости царства у
време мира, док су у време рата пратиле цареве
куда год би они ишли. Уведена је и нова
царска гарда, наместо старих преторијанаца,
које је цар Константин распустио.
Промене су наступиле и у погледу војне
опреме и тактичке организације. Старе велике
легије и кохорте више нису постојале, уступајући
место мањим тактичким јединицама.
Легије су сада имале по око хиљаду пешака,
док су највећи коњички одреди имали 500-600
коњаника. Значај коњице знатно је порастао.
Наоружање се такође променило у односу на
ранија времена. Трошкови издржавања римске
војске знатно су се увећали и представљају
главни издатак државе у позној антици.
Војска позног царства била је већа у односу
на ону у доба принципата, њена величина
повремено иде и до 600.000 људи. Међутим,
писци овог времена често се жале на слабу
дисциплину и недовољну борбеност војника.
За разлику од ранијих векова када је војнички
занат носио велики престиж, а војска попуњавана
добровољцима, сада су људи активно избегавали
да служе војску. Због тога је држава
била принуђена да се често служи принудном
регрутацијом да би дошла до војника. Недостатак
трупа решаван је узимањем странаца
у службу. Временом римска држава све више
зависи од страних плаћеника. Понекад су читава
племена прихватана у римску службу, са
непредвидљивим последицама. Знак несигурних
времена била је и изградња великог броја
нових утврђења, свуда дуж граница царства.
Тврђава Зенобија (Бирта), на Еуфрату
РАТОВИ ПОЗНОГ ЦАРСТВА
Као некада, у току последњег века републике,
римске војске III и IV века н.е. често су
употребљаване у грађанским ратовима против
других Римљана. Диоклецијан и његови
савладари провели су у борби против разних
претендената онолико времена колико и
у борби са спољним непријатељима. Константин
Велики прославио се као успешан
149
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.