Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
Захваљујући овим процесима дошло је до
великог развоја морепловства и трговачког
промета.
СЕОБЕ КРАЈЕМ АНТИКЕ
Мозаик са представом теретног брода из Остије,
централна Италија (I век п.н.е.)
За ове сеобе данас се обично користи реч
колонизација, а за насеобине које су исељеници
основали реч колонија. Ови изрази су
прилично проблематични и могу да наведу на
погрешан утисак. Реч колонија, као што си видео/видела,
потиче из латинског језика, стари
Грци и Феничани такве изразе нису користили.
Надаље, таква терминологија асоцира на
период европског освајања и колонизације
других континената између XVI и XIX века.
Између тих историјских процеса и античке
„колонизације” има врло мало сличности. И
разлика између матичних градова и „колонија”
у античком свету више је формална него
суштинска. Ако игноришемо мали број изузетака,
„колоније” су по свему биле самостални
градови-државе, ни по чему другачији од
сличних заједница у матичној земљи.
Оснивање грчких и феничанских градова
дуж обала Средоземног мора довело
је до ширења градског живота и тековина
грчке и источних култура у другим земљама.
Феничански алфабет, али и многа техничка
открића и пољопривредне културе
пренети су на нове и веће просторе.
Непознате речи
колонизација – запоседање нове територије и
насељавање на њој
колонија – у данашњем значењу: земља или територија
која нема самосталност, већ је зависна од матичне земље;
у случају феничанске или грчке колонизације: насеобине
основане изван матичне земље
Масовне сеобе су важан фактор у историји
позне антике и раног средњег века.
Римско царство је, као највећа и најмоћнија
држава античког света, строго водило рачуна
о покретима народа изван својих граница.
Народе који су учествовали у њима
Римљани су настојали да искористе за своје
интересе. Одређена племена су могла бити
употребљена као најамници, савезници у
борби против других племена или као насељеници
на опустошеној земљи. Али насељавање
на римској територији пажљиво је
контролисано.
Од III века н.е. Римљани све теже контролишу
ситуацију у близини својих граница.
Европска и азијска племена селила су
се из различитих разлога, неретко тражећи
уточиште и бољи живот унутар граница
Римског царства. Подунавље је у последњој
четвртини IV века н.е. погодила сеоба Гота
и других германских племена. Она је сама
била изазвана ранијим покретима номадских
Хуна у источноевропској степи. Римљани
нису успели да нађу решење за миграције
Германа, Хуна и других народа ка
њиховој територији. Њихово насељавање
нису успели да спрече ни војним ни политичким
средствима. Коначан резултат био
је губитак територија за царство, настанак
нових „варварских” држава и промена
етничке структуре знатног дела Европе.
Крајем V века н.е. на границама Источног
римског царства појављују су нови народи.
Били су то Словени, који ће између VI
и VIII века населити велике делове средње
и југоисточне Европе. У Панонску низију
средином VI века досељава се ратничко и
номадско племе Авара. Пљачкашки упади
Авара биће проблем за све суседне земље,
све до освајања Паноније од стране Карла
Великог, крајем VIII века. Један век касније
у Подунавље долазе Угри (Мађари).
187
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.