Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
I<br />
3<br />
ИСТОРИЈСКО ИСТРАЖИВАЊЕ<br />
Након завршетка ове лекције моћи ћеш да:<br />
• разумеш основне проблеме откривања и коришћења историјских извора;<br />
• одредиш најважнија места и институције на којима истраживач може доћи до извора;<br />
• наведеш и дефинишеш најважније помоћне историјске науке;<br />
• разликујеш аутентичност од веродостојности једног историјског извора;<br />
• објасниш зашто појединачне чињенице нису крајњи циљ историјског истраживања.<br />
ПРИКУПЉАЊЕ ИЗВОРА<br />
Прва фаза сваког историјског истраживања<br />
јесте прикупљање извора. Упркос<br />
ономе што смо у претходној лекцији<br />
рекли о пропадању остатака прошлости, науци<br />
је данас позната огромна маса историјских<br />
извора. Њихов број је временски и географски<br />
врло неједнако распоређен. Одређене епохе и<br />
одређене земље оставиле су за собом огромну<br />
количину извора. Из других је остало много<br />
мање, у неким случајевима ништа или готово<br />
ништа. Епохе иза којих је остало мало извора<br />
(пропали, уништени, изгубљени на друге начине)<br />
могу историчара да наведу на неисправан<br />
закључак. На пример, да су биле сиромашне<br />
садржајима, да су мало тога оставиле за собом<br />
јер су мало тога занимљивог и важног имале.<br />
Такво закључивање је често, али и погрешно. У<br />
начелу, историчар би требало да разматра оно<br />
што му извори дају, а не да доноси закључке на<br />
основу празнина у њима.<br />
ГДЕ ТРАЖИТИ<br />
ИСТОРИЈСКЕ ИЗВОРЕ<br />
Како историчари долазе до историјских<br />
извора? Где се они налазе и чувају?<br />
Одговор на то питање није једноставан.<br />
Он је условљен природом извора, као и простором<br />
и епохом из које потичу.<br />
Природа неких извора је таква да се и<br />
даље налазе тамо где су откривени. Сем у<br />
нарочитим случајевима, нико неће померати<br />
праисторијско насеље, антички храм<br />
или велики натпис уклесан у живој стени.<br />
Историјска здања у модерним градовима,<br />
са свим пратећим украсима и натписима,<br />
такође су историјски извор. Већина историчара<br />
и археолога који испитују такве изворе<br />
неће радити на основу личног искуства, већ<br />
ће се ослањати на извештаје, фотографије и<br />
преписе које су направили истраживачи на<br />
терену.<br />
Модерни архиви похрањују огромну количину<br />
грађе. У случајевима већих архива говоримо о<br />
стотинама хиљада или милионима докумената.<br />
Лоше организован, несређен архив може<br />
бити велики проблем за историчаре који у<br />
њему истражују.<br />
Већина извора се чува у специјализованим<br />
установама. То поготову важи за писане<br />
изворе. Свака мало сложенија модерна организација,<br />
било да је јавна установа или приватна<br />
корпорација, има властито одељење у<br />
којем чува важна текућа документа. Такво<br />
место се назива регистратуром. После извесног<br />
времена текућа документација застарева<br />
и више нема практичну вредност. Она се<br />
тада или уништава или се пребацује у архив.<br />
17<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.