Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
монархија, у којој је прва дужност краља да
буде ратник и заповедник војске. Професионална
војска је најважнији елемент краљевске
власти, важнији од чиновништва, свештенства
или градског становништва. Карактеристика
хеленистичких држава је употреба
грчког језика као основног у државној
управи и војсци, чак и у оним случајевима где
династија није била грчког порекла. Већина
хеленистичких држава је основана на освојеном
тлу у Азији или Африци, и стога су
владајући Грци обично били мањина у односу
на многобројно домаће становништво.
Хеленистички краљ је схватан као неприкосновена
личност, чија власт није ничим
ограничена. У ствари, већ је Александар отишао
и даље од тога и захтевао је од грчких
градова да га поштују као божанство. Хеленистичко
схватање државе и личности владара
снажно је утицало на Рим, државу која
ће у свом напредовању окончати постојање
већег броја хеленистичких држава.
Полиси настављају да постоје, па чак и да
цветају у хеленистичко доба. Градови које су
оснивали хеленистички владари (укључујући
и самог Александра), имали су форму грчког
полиса. Међутим, већина грчких градова-држава
сада је потчињена великим монархијама.
Они углавном и даље имају висок степен
аутономије, али своје поступке морају да
прилагођавају жељма хеленистичких краљева.
Ипак, постоји и један број заиста независних
градова.
Као и у класично доба, безбедност се
најлакше постизала удруживањем у савезе.
Хеленистички савези су различити у односу
на оне класичног доба. Пре свега, они немају
хегемона. Њихова седишта су симболичног
значаја (углавном су у питању светилишта) и
сви градови-чланице су, бар у начелу, једнаки.
Водећи савези овог доба су Етолски савез,
у централној Грчкој, и Ахајски савез, на
Пелопонезу. Оба су се проширила и развила
као велики противници македонске превласти
у Грчкој, против које су водили борбу
политичким и војним средствима.
Александар Велики у боју, рељеф на
ранохеленистичком саркофагу
НАУЧИЛИ СМО
– Најраније државе изван Старог истока настале су на острву Крит.
– У микенско доба основни тип грчке државе је бирократска апсолутна монархија, слична оновременим
државама Старог истока.
– Класична форма античке грчке државе био је полис, град-држава са републиканским уређењем и високим
степеном самоуправе.
– Појединачни градови имали су тенденцију да се удружују у савезе или федерације. Класичним добом грчке
историје доминирају хегемонистичке федерације, на чијем челу су стајали велики градови попут Спарте,
Атине или Тебе.
– Освајањима Александра Великог у IV веку п.н.е. створена је хеленистичка монархија, нови тип апсолутне
монархије. Хеленистичка схватања владара и државе извршиће снажан утицај на Рим.
Провери и утврди своје знање:
1. Објасни по чему су микенске државе биле сличне државама Старог истока.
2. Наброј облике владавине које срећемо у старој Грчкој.
3. Наведи значења садржана у речи полис.
4. Издвој неки од разлога који су наводили полисе да се удружују у савезе.
61
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.