Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ<br />
Августово доба је период када су стварала<br />
тројица најутицајнијих римских песника –<br />
Вергилије, Хорације и Овидије. Вергилије се<br />
обично сматра највећим песником у читавој<br />
староримској књижевности. Писао је бројне<br />
песме, различите по форми, обиму, тематици<br />
и тону. Дело које је пренело његову славу кроз<br />
векове јесте Енејида, на коју је утрошио последњу<br />
деценију свог живота. То је велики еп о<br />
почецима римског народа, смишљено скројен<br />
по узору на Хомерове спевове. У њему слушамо<br />
о лутањима хероја Енеје, после уништења<br />
његове родне Троје, и о томе како се, вођен<br />
боговима, настанио са својим сапутницима<br />
у Италији. Хорације је био сасвим другачија<br />
личност и другачији песник. Био је пажљив и<br />
спор стваралац, па укупан број његових песама<br />
није велики, али се зато одликују језичким<br />
и стилским савршенством. Њихове теме<br />
су различите – љубавне песме, сатире, песме<br />
о лепотама и страхотама живота итд. У току<br />
свог живота, Овидије је стекао славу понајвише<br />
као песник љубавне поезије. Због умешаности<br />
у један љубавни скандал на Августовом<br />
двору, живот је окончао ван Италије,<br />
у изгнанству. Пред прогонство је напустио<br />
љубавну поезију и окренуо се другим темама,<br />
те је почео да саставља велики митолошки еп<br />
Преображења, која се и данас сматрају једним<br />
од највећих дела које је створено у антици.<br />
Међу прозном књижевношћу Августовог<br />
времена истиче се велико дело Тита Ливија,<br />
Историја Pима од оснивања града. У<br />
питању је једно од најобимнијих дела у читавој<br />
античкој књижевности и представља романтичну<br />
и патриотску идеализацију римске<br />
прошлости. Ливијева историја настала је<br />
под јаким утицајем беседничке књижевности,<br />
па је препуна измишљених говора приписаних<br />
личностима из римске прошлости,<br />
које је саставио писац.<br />
Период после Августа традиционално<br />
се назива сребрним добом римске књижевности,<br />
назив који ствара утисак да су<br />
тадашња књижевна дела била мање вредна<br />
од својих претходника. Али тај утисак је погрешан,<br />
овај период дао је вредна дела и значајне<br />
ствараоце. Луције Анеј Сенека, писац<br />
и филозоф који је извршио самоубиство по<br />
жељи цара Нерона, писао је трагедије, сатире<br />
и филозофске списе.<br />
Нерасположење према владавини царева<br />
– истина, вешто прикривено и никада<br />
уперено против тренутног владара – показао<br />
је и историчар Корнелије Тацит.<br />
Тацит представља најбољег прозног писца<br />
царског доба. Написао је више дела на<br />
разне теме, али је остао упамћен пре свега<br />
као историчар раног римског царства.<br />
Гај Јулије Цезар Германик, познатији под<br />
надимком Калигула („Чизмица”), био је<br />
трећи римски цар<br />
Ако данас постоји раширена негативна представа<br />
о владарима Римског царства, заслуга (или кривица)<br />
за то у највећоj мери припада историчару<br />
Корнелију Тациту. Он је римске владаре приказао<br />
као насилнике, слабиће или, просто, умоболнике.<br />
Људи попут Калигуле и Нерона чине срж његове<br />
негативне слике римске монархије. Тацит приказује<br />
Калигулу као менталног болесника и убицу,<br />
кога су напослетку убили припадници његове<br />
личне страже. На сличан начин Тацит слика карактер<br />
и владавину Тиберија Клаудија Нерона,<br />
петог римског цара. Око ове две негативне и деструктивне<br />
личности историчар је исплео своју<br />
мрачну причу о Римском царству. Али ова слика<br />
представља само делимичну истину. Проблем<br />
нису чињенице (које Тацит верно приказује),<br />
већ погрешан нагласак, искривљена перспектива.<br />
У стварности, Калигула и Нерон представљају<br />
владарске фигуре малог значаја и ограниченог<br />
утицаја. Калигула је седео на престолу тек нешто<br />
више од три године, док се Неронове манијакалне<br />
склоности нису испољиле до каснијих година<br />
владавине.<br />
217<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language