Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
ПИЗИСТРАТОВА ТИРАНИЈА
Мада су представљали велики напредак,
Солонови закони нису значили
прелазак на демократију, нити су
решили све друштвене и политичке проблеме.
По повлачењу Солона, Атина је искусила
неколико деценија оштре политичке борбе.
Те околности је искористио Пизистрат,
амбициозни припадник племства и демагог.
Пизистрат је извршио државни удар и око
560. године п.н.е. постао тиранин у Атини.
Успостављање тираније није прошло без
снажног отпора, Пизистрат је два пута морао да
бежи из града и да своју власт обнавља оружјем.
Ипак владавина тиранина и његових потомака
опстала је неколико деценија. Пизистрат је
настојао да задобије поверење Атињана кроз
популарне мере којима је олакшаван положај
сиротиње. Покушао је и успео да придобије за
себе и део аристократије. С друге стране, упорни
политички противници су морали да оду у
изгнанство а њихова имовина је конфискована.
После Пизистратове смрти, 527. године п.н.е.,
власт над Атином су преузели његови синови.
Они су били мање успешни од оца, а њихов
положај мање сигуран. Када је Хипарх, један од
Пизистратових синова, убијен у атентату, његов
брат Хипија завео је страховладу. Његове мере
су изазвале огромно незадовољство грађана и
у суштини само убрзале пад тираније. Она је
оборена 510. године п.н.е., уз помоћ Спартанаца.
НАСТАНАК АТИНСКЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ
Римска копија грчке бронзане композиције
која приказује атинске тираноубице
Током већег дела друге половине VI века
п.н.е. Атина је била под влашћу тиранина
Пизистрата, а после његове смрти под влашћу
његових синова. Двојица људи чије
ликове видимо, Хармодије и Аристогитон,
покушали су да убију Пизистратове синове.
У нападу је убијен само млађи од тирана,
Хипарх. Хармодије је убијен у току атентата,
а Аристогитон је ухваћен, мучен и убијен. У
стварности, атентатори нису деловали из мржње
према тиранији као политичком систему,
нити их је уопште водила нека политичка
идеја: њихови мотиви за убиство тирана били
су чисто лични. Међутим, каснија античка
традиција их је претворила у велике борце за
слободу, који су јуначки дали своје животе за
опште добро.
После пада тирана Атина је ушла у
нови циклус политичке борбе, овај
пут између присталица олигархије и
присталица демократије. Убрзо је постало јасно
да демократска групација, на челу са Клистеном,
има много ширу подршку. Противничка
странка, коју је предводио Исагора, покушала
је да одржи власт уз помоћ спартанске војске,
али тиме су само одложили неизбежно. Борба
је завршена већ 508. године п.н.е., победом
демократске групације.
Попут Солона, и Клистен је извршио опсежне
реформе. Оне су довеле до претварања
Атине у демократску државу. У центру државне
управе сада се нашла народна скупштина.
Солоново Веће четири стотине је укинуто
и замењено новим Већем пет стотина.
Непознате речи
демагог – „вођа народа”, политичар који се служи
ласкањем и лажним обећањима да би придобио народ за
остварење својих циљева
65
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.