Freska_Istorija 1 SS

ХИМНЕ БОГОВИМА
Готово сва уметничка дела у антици имају на себи печат религије, а многа су створена искључиво да имају
улогу у култу и светковинама богова. Химне боговима, свечана поезија која се певала у част богова о њиховим
празницима, има важно место у грчкој и другим античким књижевностима. Три химне које дајемо за пример
спадају у такозване „хомерске” химне, тј. у антици су погрешно приписиване истој особи која је спевала
Илијаду и Одисеју. Оне су „хомерске” утолико што следе хомерски стих и карактеристичан песнички језик. У
ствари, настале су углавном између VII и V века п.н.е., а прави аутор је непознат.
Химна Посејдону
Почињем да певам о силном богу Посејдону
који помера земљу и само море,
богу вода, господару Хелике и Еге широке.
Земљотресцу, богови су ти дали двоструку част
као кротитељу коња и спаситељу богова.
Збогом, Посејдону, плавокоси боже што земљу држиш;
са добрим срцем, милостиви боже,
помози онима што плове.
Химна Хераклу
Певаћу о Хераклу, Зевсовом сину, најбољем од људи
свих што су на земљи, рођеном у Теби, граду лепе игре,
након што Алкмену заведе олујни Кронов син.
Херакле је некада лутао по невиђеним пространствима
земље и мора, по жељи краља Еуристеја;
извео је многе силне подвиге и претрпео муке многе.
А сада на дивном престолу на Олимпу снежном
живи у срећи са својом витком Хебом.
Поздрав, господару, сине Зевса! Дај ми вештину и богатство.
1. Како песник описује богињу Артемиду?
2. Шта песник тражи од богова на крају химни
Посејдону и Хераклу?
Химна Артемиди
Ја певам о Артемиди, богињи са псима бучним
и преслицом златном, девици поштованој, ловцу на јелене
која стреле испаљује у бујици, сестри Аполона са сечивом
златним.
Она се радује лову преко шумовитих брда
и ветровитих висова, она извлачи свој златни лук
и испаљује смртоносне стреле. Гребени
на највишој планини дрхте, крици звери
одјекују ужасно у шумским дубинама, земља се
тресе као и море препуно риба. Силно је њено срце
док јури наоколо, убијајући родове дивљих звери.
Када је господарица звери, што стреле избацује,
умирена а њен ум задовољан, она скида тетиве
са свог лепог лука и враћа се у велику кућу
свог драгог брата Феба Аполона у богатим Делфима
да води Музе и Харите у дивном плесу.
Ту она одлаже свој криви лук и стреле,
да поведе коло, украсе лепе на телу носи,
отпочињући плес. Божанским гласом богиње
певају како је витконога Лета децу родила
да буду најбоља од свих богова по мудрости и делу.
Остајте збогом, децо Зевса и Лете дивне косе,
али ја ћу вас памтити и у осталим песмама!
Вероватно Посејдон, старогрчки бронзани кип
висок преко 2 m
251
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.