Freska_Istorija 1 SS

V
КУЛТУРНА И УМЕТНИЧКА ДОСТИГНУЋА ГРЧКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Микенска фреска са представом жене
О античкој грчкој уметности у ужем смислу
говоримо од VIII века п.н.е. Њен развој
се дели на више периода. Од VIII до краја VI
века п.н.е. говоримо о архајској уметности.
Уметност класичног доба обухвата V и прве
три четвртине IV века п.н.е. Од IV до I века
п.н.е. траје епоха хеленистичке уметности.
Грчко уметничко стваралаштво не престаје
ни после тога, али сада делује у специфичним
условима Римског царства. Римске
жеље и укуси били су најважнији параметар
који је утицао на деловање грчких уметника,
великим делом и зато што су богати Римљани
трошили највише новца на уметничка
дела. Стога је правилније говорити о грчко-
-римској уметности у овом периоду.
Ликовно стваралаштво старе Грчке по
много чему је изузетно у античком свету. То је
једина оригинална уметничка традиција којa
је тежила реализму – реалном приказивању
људских фигура и њиховог окружења. Ово се
нарочито односи на скулптуру, која је данас
најпрепознатљивија форма грчке уметности.
Грци су правили кипове од камена, метала
или керамике, у виду слободне скулптуре или
рељефа. Скулптура класичног доба комбиновала
је реализам са идеализмом: најчешће
видимо ликове младих и лепих људи, у савршеној
физичкој форми. Касније ће хеленистичка
уметност напустити инсистирање на
идеалној лепоти и прећи на натуралистички
реализам, па срећемо и ликовне представе
особа које нису лепе или су старе, као и карикатуралне
представе. Портрети државника,
владара и богатих суграђана постају уобичајени
тек од хеленистичког доба. У уметности
архајског и класичног доба мушке фигуре
у скулптури много су чешће од женских,
касније се и овај однос мења. Белина грчке
скулптуре у камену коју видимо данас, није
изворна. Грчка скулптура често је била бојена
како би ликови изгледали животније. Неки
од познатих примера скулптуре имали су гигантске
димензије. У унутрашњој просторији
Партенона у Атини била је постављена статуа
богиње Атене висока 12 метара, направљена
од комбинације злата и слоноваче. У Зевсовом
храму у Олимпији била је постављена
13 метара висока статуа Зевса у седећем положају.
Обе је израдио Атињанин Фидија,
највећи скулптор свога времена, средином V
века п.н.е.
Већина примера сликарства које данас познајемо
припада минијатурном, вазном сликарству.
Осликане керамичке посуде биле
су приступачна уметничка форма, доступна
већем броју људи. Због тога што су израђиване
у великим количинама, ми данас поседујемо
на хиљаде примера, мада често у непотпуном,
фрагментарном стању. И у вазном
сликарству преовлађују митолошке представе,
мада има и историјских, као и сцена
из свакодневног живота. Познајемо и имена
Непознате речи
идеализам – склоност да се у животу види само добро,
племенито, идеално схватање живота
212
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.