Freska_Istorija 1 SS

IV
Непознате речи
гладијатори – професионални борци и забављачи, који
су се борили у римским аренама, између себе или против
дивљих звери, ради забаве публике
ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ У СТАРОМ РИМУ
у рукама господара, роб је био под снажним
притиском да ради што више. Ова тенденција
је довела до социјалних проблема у римској
држави и до осиромашења слободних сељака,
али и до погоршања услова у којима су
робови живели и радили. Последица су били
устанци робова.
За разлику од Старог истока и класичне
Грчке, римска историја познаје праве устанке
робова. Неки су избили већ почетком II века
п.н.е., али сви велики падају у период између
средине II и средине I века п.н.е. То је доба
када је број робова у римској држави био
највећи, а услови у којима су живели најгори.
Између 136. и 132. године п.н.е. избио је велики
устанак робова на Сицилији, у којем је
узело учешће више десетина хиљада робова.
Године 104. пре н.е. избили су устанци робова
у Италији (у Кампанији) и на Сицилији. Први
је угушен брзо, док су борбе против друге
групе устаника потрајале три године.
Највећи покрет робова у античкој историји
избио је 73. године п.н.е. у близини Капуе,
у истом крају где је подигнут претходни
устанак, три деценије раније. Устанак је
избио међу гладијаторима, који су вежбали
у једној гладијаторској школи. Овај покрет
римски писци називају Спартаковим устанком
или Спартаковим ратом. Спартак је
име које су Римљани наденули вођи побуне,
робу и некадашњем најамнику трачког порекла.
Његово право име није забележено.
Број устаника је брзо растао. Придружили су
им се други робови, као и други незадово љни
људи. Било је ту одметника, сељака који су
остали без земље, распуштених војника и
људи који су изгубили имовину у Сулиним
прогонима. До следеће године устаничка
војска је бројала око 70.000 људи. Али они
нису били јединствени нити су имали јасну
представу шта желе да ураде са својом снагом.
Побуњени робови су се кретали с једног
краја Италије на други, живећи од пљачке.
Број устаника је опадао, Римљани су уништавали
мање групе које су се одвојиле од главнине.
Најзад, 71. године п.н.е. у јужној Италији
је на битку принуђен и у њој поражен
и сам Спартак. Он је погинуо у борби, док је
чак шест хиљада његових сабораца заробљено.
Они су осуђени на смрт разапињањем
од стране победоносног римског војсковође
Марка Лицинија Краса, будућег тријумвира.
Мада је брутално угушен, Спартаков устанак
оставио је траг на римској привреди
и на самој институцији ропства. Велика
маса робова пала је у борби, још више их је
побегло са имања на којима су радили. Од
овог времена укупан број робова у Италији
се смањује. У доба царства њихов број
наставља да опада и они више немају важну
улогу у римској привреди. Природни прираштај
постојећих робова и повремена освајања,
попут Британије или Дакије, нису
били довољни да зауставе ову тенденцију.
Гладијатори, антички римски мозаик
Гладијатори су били наоружани забављачи у
старом Риму. Борили су се између себе, против
дивљих животиња, заробљеника или криминалаца,
ради задовољства публике. Насиље у гладијаторским
борбама било је истинско, уз употребу
убојитог оружја. Тешке повреде и смрт учесника
били су очекивани и нормални. У почетку су
гладијатори били искључиво робови, углавном
ратни заробљеници. Касније се међу њима све
више срећу добровољци из редова сиромашних
Римљана и странаца. Редовна исхрана, а можда
и богатство и слава у даљој будућности, били су
довољни мотиви за појединце да се укључе у овај
насилан и погубан спорт. У доба Римског царства
гладијаторске игре као облик забаве биле су раширене
и по многим провинцијама.
176
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.