Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
Тројица војсковођа предводила су експедицију,
међу њима Алкибијад и Никија. Пре
поласка флоте, Алкибијад је оптужен за светогрђе
– учешће у уништавању херми, кипова
бога Хермеса. Суђење је одложено и флота
је отпловила, али онда су се појавили нови
сведоци који су га још снажније оптуживали.
Када су атинске снаге већ стигле на Сицилију,
стигло је наређење да Алкибијад преда команду
и појави се у Атини пред судом. Он се
претварао да пристаје на то, да би искористио
прву прилику за бекство. Отишао је у Спарту
где је атинске планове открио њиховим непријатељима.
Спартанце је уверио да је атинска
акција на Сицилији највећа опасност и за
њих саме и да се мора зауставити у корену.
Борбе на Сицилији су се убрзо концентрисале
око Сиракузе, колоније Коринта,
највећег града на острву. Атињани су у
почетку имали доста среће. Поразили су Сиракужане
у копненој бици, блокирали њихову
луку и опсели град. Али онда је на Сицилију
стигао један спартански војсковођа
и организовао снаге атинских непријатеља.
Опсада се одужила, а Атињани су претрпели
пораз на мору. Из Атине су послата велика
појачања која је водио истакнути војсковођа
Демостен, али она нису знатно поправила
тешку ситуацију. Атињани су поражени и
у другој поморској бици. Најзад, на ивици
снаге, они су прекинули опсаду Сиракузе и
покушали да се повуку на пријатељску територију.
Њихови противници ово нису допустили:
атинска војска је прогоњена и великим
делом уништена, изузев 7.000 војника
који су се предали. Судбина ових људи била
је страшна: они су окончали своје животе
као робови у каменоломима и рудницима на
Сицилији. Војсковође Никија и Демостен су
погубљени. Експедиција је завршена потпуном
катастрофом за Атињане, који су изгубили
више десетина хиљада људи и преко
две стотине ратних бродова, као и огромна
новчана средства.
Последња фаза рата траје од 413. до 404. године
п.н.е. Пораз на Сицилији представља преокрет
у Пелопонеском рату. Спартанци и њихови
савезници су га доживели као велики подстицај,
али такође и незадовољни атински савезници.
Губитак великог дела атинске флоте отворио
је могућност ослобађања од атинског јарма.
У овој фази рата све већу улогу игра мешање
Персије, пре свега у виду финансијске помоћи
упућене Спарти. Без персијског новца
Спартанци не би били у стању да изграде и
опреме флоту способну да се носи с атинском.
Алкибијад је и даље био значајан учесник
у догађајима. После неког времена изневерио
је и поверење Спартанаца и морао је да
бежи са Пелопонеза. Привремено уточиште
је нашао у Сарду, у Малој Азији, на двору
персијског намесника. Али и тамо се бавио
сплеткама и радио иза леђа људи који су га
примили. Оставши и без тог уточишта, придружио
се атинским снагама које су ратовале
у Јонији. Атињани су у том тренутку били
довољно очајни да прихвате Алкибијада као
команданта.
Чак и у завршници рата, Атињани су били
моћни противници. Атинско искуство и
вештина у поморском ратовању представљали
су велику тешкоћу за њихове непријатеље.
Два пута у поморским окршајима они
су уништавали целокупну спартанску флоту.
Обнова спартанских снага после ових
пораза била је могућа само захваљујући персијском
злату. Тек 405. године спартанском
Ратници у борби, керамичка посуда из средине
VI векa п.н.е.
119
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.