12.04.2019 Views

Freska_Istorija 1 SS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

IV<br />

Спартијата је било 9.000 или 10.000 крајем<br />

VI века п.н.е. Њихова укупна популација<br />

(укључујући жене и децу) могла је бити до око<br />

40.000 људи. Број спартијата је касније опадао,<br />

због честих ратова и малог броја новорођене<br />

деце. Најбројније групе становништва чинили<br />

су перијеци и хелоти. Перијеци су били<br />

слободни људи без политичких права, становници<br />

мањих градова у Лаконији, матичној<br />

земљи Спартанаца. Били су лично слободни,<br />

али без утицаја на државну политику. Имали<br />

су војне и економске обавезе према спартанској<br />

држави. Док је перијека било два или три<br />

пута више од спартијата, хелоти су били чак<br />

петоструко или шестоструко бројнији. Они<br />

су били потомци покореног становништва<br />

Лаконије и Месеније и чинили су главнину<br />

радне снаге спартанске државе. Живели су<br />

напорним животом, који су нарочито отежали<br />

неповерење и насилан карактер спартанске<br />

власти. Хелоти су стога често напуштали<br />

имања, бежали у суседне земље или постајали<br />

одметници. Повремено су дизали и велике<br />

устанке. У Спарти је било и робова, који су<br />

служили у домаћинствима спартијата.<br />

ДРУШТВО СТАРЕ ГРЧКЕ<br />

између супружника постоји велика разлика<br />

у годинама. Девојка у пубертету би се неретко<br />

удавала за двоструко старијег мушкарца.<br />

Државне функције биле су недоступне<br />

женама, мада је постојао већи број свештеничких<br />

звања којa су била отворена за њих.<br />

Највише свештеничко звање у Атини била је<br />

свештеница Атене Полијаде, положај резервисан<br />

искључиво за жене.<br />

ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ<br />

Попут других античких заједница, и<br />

друштва старе Грчке била су патријархална.<br />

Власт у породици и у држави припадала<br />

је мушкарцима. Уколико је долазила из<br />

грађанске породице, жена је имала одређене<br />

привилегије у односу на жене досељеника<br />

и странаца. Међутим, није могла да присуствује<br />

заседањима народних скупштина<br />

нити да самостално иступа пред судом.<br />

Уместо ње, на суду се појављивао мушки<br />

сродник. Жена није могла да самостално<br />

располаже имовином, већ је и у том погледу<br />

била подређена оцу или мужу. Жене у Атини<br />

су могле да склапају купопродајне уговоре<br />

само ако вредност уговора није прелазила<br />

одређену висину. Очеви су синовима завештавали<br />

делове имања, док су кћери добијале<br />

мираз. За склапање брака сагласност<br />

жене није била неопходна. Он се склапао у<br />

виду уговора између жениног оца (или старатеља)<br />

и младожење. Уобичајено је било да<br />

Аспасија из Милета, камена биста из римског<br />

доба<br />

Нема много жена у историји старе Грчке које<br />

су оставиле свој траг на јавну, политичку сферу.<br />

Један од ретких примера је Аспасија, која<br />

се средином V века п.н.е. доселила у Атину из<br />

Милета. Постала је љубавница водећег атинског<br />

државника Перикла и живела с њим током једне<br />

и по деценије. Брак између Перикла и Аспасије<br />

није био легалан у Атини, пошто је она била<br />

странкиња. Савременици су јој приписивали<br />

велики утицај на Перикла, тиме и на државну<br />

политику. Била је предмет највећих похвала али<br />

и најстрашнијих покуда и бесрамног оговарања.<br />

За нас данас она је врло нејасна историјска фигура.<br />

Тешко је рећи шта је стварно радила, говорила<br />

или желела. Просто: историјска личност је<br />

нестала, остављајући иза себе легенду.<br />

170<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!