Freska_Istorija 1 SS

IV
Спартијата је било 9.000 или 10.000 крајем
VI века п.н.е. Њихова укупна популација
(укључујући жене и децу) могла је бити до око
40.000 људи. Број спартијата је касније опадао,
због честих ратова и малог броја новорођене
деце. Најбројније групе становништва чинили
су перијеци и хелоти. Перијеци су били
слободни људи без политичких права, становници
мањих градова у Лаконији, матичној
земљи Спартанаца. Били су лично слободни,
али без утицаја на државну политику. Имали
су војне и економске обавезе према спартанској
држави. Док је перијека било два или три
пута више од спартијата, хелоти су били чак
петоструко или шестоструко бројнији. Они
су били потомци покореног становништва
Лаконије и Месеније и чинили су главнину
радне снаге спартанске државе. Живели су
напорним животом, који су нарочито отежали
неповерење и насилан карактер спартанске
власти. Хелоти су стога често напуштали
имања, бежали у суседне земље или постајали
одметници. Повремено су дизали и велике
устанке. У Спарти је било и робова, који су
служили у домаћинствима спартијата.
ДРУШТВО СТАРЕ ГРЧКЕ
између супружника постоји велика разлика
у годинама. Девојка у пубертету би се неретко
удавала за двоструко старијег мушкарца.
Државне функције биле су недоступне
женама, мада је постојао већи број свештеничких
звања којa су била отворена за њих.
Највише свештеничко звање у Атини била је
свештеница Атене Полијаде, положај резервисан
искључиво за жене.
ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ
Попут других античких заједница, и
друштва старе Грчке била су патријархална.
Власт у породици и у држави припадала
је мушкарцима. Уколико је долазила из
грађанске породице, жена је имала одређене
привилегије у односу на жене досељеника
и странаца. Међутим, није могла да присуствује
заседањима народних скупштина
нити да самостално иступа пред судом.
Уместо ње, на суду се појављивао мушки
сродник. Жена није могла да самостално
располаже имовином, већ је и у том погледу
била подређена оцу или мужу. Жене у Атини
су могле да склапају купопродајне уговоре
само ако вредност уговора није прелазила
одређену висину. Очеви су синовима завештавали
делове имања, док су кћери добијале
мираз. За склапање брака сагласност
жене није била неопходна. Он се склапао у
виду уговора између жениног оца (или старатеља)
и младожење. Уобичајено је било да
Аспасија из Милета, камена биста из римског
доба
Нема много жена у историји старе Грчке које
су оставиле свој траг на јавну, политичку сферу.
Један од ретких примера је Аспасија, која
се средином V века п.н.е. доселила у Атину из
Милета. Постала је љубавница водећег атинског
државника Перикла и живела с њим током једне
и по деценије. Брак између Перикла и Аспасије
није био легалан у Атини, пошто је она била
странкиња. Савременици су јој приписивали
велики утицај на Перикла, тиме и на државну
политику. Била је предмет највећих похвала али
и најстрашнијих покуда и бесрамног оговарања.
За нас данас она је врло нејасна историјска фигура.
Тешко је рећи шта је стварно радила, говорила
или желела. Просто: историјска личност је
нестала, остављајући иза себе легенду.
170
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.