Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
Ипак, током више хиљада година модерни
људи и неандерталци су делили исти простор.
У неким областима су живели заједно,
као блиски суседи. Последњих година изашли
су на видело недвосмислени докази да
је између неандерталаца и модерног човека
било укрштања. Модерни Европљани имају
у себи и гене неандерталских људи.
СТАРИЈЕ КАМЕНО ДОБА –
ПАЛЕОЛИТ
Периодизација се користи и у проучавању
праисторије. Како је праисторија трајала
јако дуго и била обележена значајним
процесима и променама, постоји потреба
да се она подели на краће временске етапе. Ми
ћемо овде користити класичну поделу на камено
и метално доба. Камено доба обухвата већи
део праисторије. Оно се даље дели на старије,
средње и млађе камено доба. Мада је општеприхваћена,
ова подела није без мана. Она се
заснива на техничком критеријуму (основни
материјал који се користио у дато време), занемарујући
остале. У науци постоје и многе друге
поделе праисторије.
Старије камено доба или палеолит почиње
од настанка материјалне културе, односно
од оног тренутка када је примитивни
човек израдио прве алатке (пре више од
три милиона година). Крај палеолита пада у
различито време у разним деловима света.
Најраније се завршава у југозападној Азији,
неких десет до девет хиљада година пре нове
ере. У другим деловима света палеолитске
културе су наставиле да постоје и дуже, негде
чак до најновијег доба. Неке од тих култура
које и данас постоје, или су постојале донедавно,
попут Абориџина у Аустралији или
домородаца у пустињама Намибије и Анголе,
омогућују нам да боље сагледамо начин живота
свих људи у далекој прошлости.
Током палеолита људи су постепено
овладали све сложенијим вештинама које су
им омогућиле да лакше дођу до хране и да се
заштите. Временом су научили да пале ватру
и да праве убојита оружја, што их је учинило
ефикаснијим ловцима. Привреда палеолита
Пећинска уметност: цртежи животиња на зиду пећине
Ласко, у јужној Француској. Ова упечатљива уметничка
дела су стара приближно 17–18.000 година.
је искључиво ловачко-сакупљачка. Људи су
преживљавали од онога што су могли да улове
или од хране која се могла наћи у природи.
Животиње су биле главни извор хране и одевања.
Људи су живели у малим групама које
су, због привремених и несигурних ловишта,
биле принуђене да се често селе. Током већег
дела палеолита групе људи су живеле на отвореном
или у природним склоништима, као
што су пећине. Тек у познијем каменом добу
они почињу да граде сопствена станишта,
што им је пружило известан степен заштите
и удобности. Пре око 50.000 година наилазимо
и на прве трагове да је човек овладао
вештином риболова.
Стечене вештине помогле су људима да
преживе изузетно тешке услове живота у
последњем глацијалном или леденом добу.
Оно је почело пре око 45.000 година и учинило
је велике делове Европе, Азије и Северне
Америке ненастањивим. Знатан део ових
континенталних маса био је прекривен глечерима,
док се јужно од сталног леда налазио
појас сурове поларне климе. У Европи људски
живот је био могућ само у неким областима
на рубовима континента. Глацијација
је била на врхунцу пре око 25.000 година,
да би пре око 14‒15.000 година почела да се
повлачи.
Непознате речи
глацијација – залеђивање, стварање ледника и других
великих залеђених површина и наслага
29
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.