Freska_Istorija 1 SS

I
ПРАИСТОРИЈА ЧОВЕЧАНСТВ А
Међу њима су осликане вазе и велики број
ситних фигурина, у облику животиња и људи.
У винчанској култури срећу се и почеци рударства
и обраде бакра. Ипак, Винча је и даље
неолитска култура, и велика већина предмета
је израђена од камена, дрвета или кости.
Највећи опсег винчанска култура је достигла
око 4000. године п.н.е. После 3500.
године п.н.е. њу постепено замењује вучедолска
култура. Названа је по локалитету
Вучедол, близу Вуковара у Хрватској и по
свом карактеру припада бакарном добу. Цветала
је током III миленијума п.н.е. и захватала
је велике делове данашње Хрватске, Србије,
Босне и Словеније, а пред крај свог постојања
раширила се и далеко на север, у Средњу Европу.
Становништво је живело у земуницама,
насеља су често на узвишењима и понекад су
заштићена утврђењима. У центрима насеља
обично се налазила једна већа грађевина која
није служила за становање. Мртви су покопавани
у самим насељима, а постоје и трагови
приношења животињских и људских жртава.
На тлу Србије налазимо трагове више
култура бронзаног доба. Развијено бронзано
доба у централној и северној Србији представља
ватинска култура, која се развијала
и нестала у другој половини II миленијума
п.н.е. Названа је по селу Ватину, близу
Вршца. Налазишта ове културе откривена
су и на тлу данашње Хрватске, Босне и
Румуније. Насеља ове културе налазе се на
природним узвишењима и речним терасама.
Станишта су земунице, полуземунице,
али и дрвене куће, понекад са каменим темељем.
У ватинским стаништима и гробовима
откривени су предмети израђени
у микенској Грчкој, што сведочи о трговачким
али и културним везама са медитеранским
светом у бронзано доба.
Гвоздено доба на северном Балкану почиње
око 1000. године п.н.е. О становништву
које је живело на тлу Србије у I миленијуму
п.н.е. сазнајемо на основу археолошких истраживања,
али и путем писаних извора.
Народи гвозденог доба попут Илира, Трачана
и Келта углавном нису познавали писмо.
Али зато су њихови суседи, Грци и Римљани,
оставили писана сведочанства и о њима.
НАУЧИЛИ СМО
– Модеран човек је резултат милиона година биолошке еволуције. Преци људи који су могли да праве првобитне
алатке јављају се пре око три и по милиона година.
– Данашњи човек (Homo sapiens) јавља се пре око 150-200.000 година. Модерни људи су хиљадама година
живели упоредо са другим врстама хоминида.
– Праисторија се обично дели на камено и метално доба. Камено доба се дели на старије, средње и млађе
камено доба.
– Метално доба се дели на доба бакра, доба бронзе и доба гвожђа.
– Готово све фазе развоја праисторијских култура можемо препознати и на тлу наше земље.
– На територији данашње Републике Србије настале су неке веома значајне праисторијске културе: култура
Лепенског вира, старчевачка, винчанска и ватинска култура.
Провери и утврди своје знање:
1. Објасни разлике у начину живота између палеолитских и неолитских људи.
2. Наведи када се и у ком облику јавља најстарија позната уметност?
3. Закључи зашто израз „неолитска револуција” можда није најтачнији.
4. Наброј најважније праисторијске културе на тлу данашње Србије.
5. Да ли си икада био/била на неком праисторијском локалитету? Присети се шта си тамо видео/
видела и научио/научила?
34
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.