Freska_Istorija 1 SS

III
РИМСКА ВОЈСКА И ОСВАЈАЊА У ДОБА РЕПУБЛИКЕ
ДОБА ГРАЂАНСКИХ РАТОВА
Доба грађанских ратова почело је професионализацијом
римске војске, о чему си
већ учио/учила у лекцији Римско царство.
Ове мере спровео је војсковођа и сенатор Гај
Марије (157–86. п.н.е.). Марије је био најпозванији
човек свог времена да изврши војну
реформу, његови ветерани су то очекивали
од њега. Као заповедник поразио је римске
непријатеље у више ратова: Југурту, краља
Нумиђана, и племена Кимбра и Тевтонаца,
која су угрожавала саму Италију. Пред крај
живота се уплео у грађански рат против
бившег сарадника и потчињеног официра,
Корнелија Суле.
У грађанским ратовима римске армије
бориле су се једне против других. Ови ратови
су били подједнако сурови и разорни као
и они против спољних непријатеља. Обрачунавајући
се са својим противницима, римске
војсковође нису штеделе ни масе својих суграђана,
цивила и војника. Мада би се тако
нешто очекивало, грађански ратови нису
зауставили, па чак ни битно успорили римска
освајања. Војска која је водила грађанске
ратове очекивала је и подстицала наставак
освајања, како би дошлa до ратног плена и
других материјалних награда. Војска Корнелија
Суле (138–78. п.н.е.) подједнако ефикасно
је водила борбу са Митридатом као и
против Сулиних римских непријатеља. Они
су заузели и опљачкали градове попут Атине
(која је прешла на страну понтског краља),
али исто су учинили и у самој Италији.
Коначну победу над Митридатом остварио
је римски заповедник Гнеј Помпеј Велики
(106–48. п.н.е.). Он се бoрио у Савезничком
рату, а касније се придружио Сули.
Прославио се у борбама против побуњеника
на Сицилији и на Иберијском полуострву.
Године 67. п.н.е. послат је са великом флотом
да се обрачуна са медитеранским гусарима,
што је успео за само неколико месеци.
Потом је преузео команду у рату са Митридатом.
Захваљујући његовим победама, Сирија
и велики део Мале Азије прикључени су
римској држави. Помпеј је у своје време сматран
највећим римским војсковођом. Али у
142
грађанском рату који је уследио њега је поразио
Гај Јулије Цезар (100–44. п.н.е.).
Цезаров војнички таленат откривен је
релативно касно. Имао је већ близу четрдесет
година када је водио успешан поход на
Пиринејском полуострву, против локалних
племена. Захваљујући политичком савезу са
Красом и Помпејем постао је један од најмоћнијих
људи у Риму и изабран је за конзула за
60. годину п.н.е. На управу је добио две галске
провинције (данашња северна Италија и јужна
Француска), које је искористио као полазиште
за освајања. У серији великих похода,
познатих као галски ратови (58–50. п.н.е.),
Цезар је покорио готово читав простор данашње
северозападне Европе (данашња Француска
и Белгија, делови Швајцарске, Немачке
и Холандије). Ово подручје насељавала су
галска племена. Њиховој бројности Цезар
је супротставио надмоћно наоружање и организацију
својих војника. Поразио је и германска
племена која су покушала да завладају
Галијом, а угушио је и велики устанак галских
племена која је предводио Венцингеторикс.
У два наврата Цезар је водио војне експедиције
на Британска острва, али ту је постигао
само скромне успехе. У току галских ратова
стекао је репутацију способног али и суровог
војсковође. Пљачкањем галских области Цезар
је отплатио многобројне дугове и стекао
велико лично богатство.
Гај Јулије Цезар је, попут Суле, био прослављени
војсковођа који је тријумфовао у грађанским
ратовима.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.