You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
II<br />
РИМСКО ЦАРСТВО<br />
Једна од Диоклецијанових идеја која није<br />
била успешна јесте преношење највише власти<br />
с једног човека на групу владара. Антички<br />
писци овај систем владавине називају<br />
тетрархијом, односно „владавином четворице”.<br />
Најпре је Диоклецијан изабрао Максимијана,<br />
једног од својих сабораца и сарадника,<br />
пореклом из Паноније, и прогласио га<br />
за цара. Касније су оба цара изабрала себи<br />
по једног савладара. Тиме се број владара<br />
повећао на четири, али нису сви били истог<br />
ранга. Најстарији је био сам Диоклецијан,<br />
а двојица нових савладара имала су нижи<br />
ранг и другачије титуле у односу на њега и<br />
Максимијана. Постојала је нада да ће већи<br />
број владара лакше изаћи на крај с бројним<br />
проблемима и обавезама које су притискале<br />
римску државу. Сваки од царева је имао своју<br />
територију и део границе царства који је морао<br />
да брани. Очекивало се да цареве неће<br />
наследити њихови синови, већ најспособнији<br />
међу њиховим сарадницима, људи доказаних<br />
способности.<br />
Очекивања која је Диколецијан имао у<br />
погледу тетрархије нису се испунила. Убрзо<br />
пошто су он и Максимијан напустили престо,<br />
305. године н.е., дошло је до тешкоћа и<br />
сукоба. Војска је тешко прихватала систем<br />
тетрархије, њoj је династички принцип био<br />
много ближи. Војници су синове ранијих<br />
царева проглашавали за владаре. Када је један<br />
од царева, по имену Констанције, изненада<br />
умро у Британији, војска је игнорисала<br />
тетрахијски принцип и прогласила његовог<br />
сина Константина за цара. На сличан начин<br />
су поступале и друге армије. Наредних<br />
осамнаест година изнова су вођени ратови<br />
између разних царева-претендената. Константину<br />
је пошло за руком да победи све<br />
противнике и остане једини цар. Тетрархија<br />
је коначно напуштена у корист династичког<br />
принципа.<br />
ОПАДАЊЕ И ПАД<br />
РИМСКОГ ЦАРСТВА<br />
Константин I (306–337) или Константин<br />
Велики је уз Диоклецијана најважнија<br />
владарска фигура позног Римског царства.<br />
Он је наставио многе од Диоклецијанових<br />
реформи. Решења ове двојице владара преплићу<br />
се у толикој мери да је данас тешко рећи<br />
тачно ко је шта урадио. Победник у грађанским<br />
ратовима и над спољним непријатељима, он је<br />
накратко повратио јединство читавог царства.<br />
Али већ по Константиновој смрти његови синови<br />
ће поделити царство између себе. Мада је<br />
оно у принципу и даље било јединствено, сваки<br />
цар је имао своју територију, престоницу и<br />
двор. До краја IV века н.е. римска држава се<br />
неколико пута изнова делила и уједињавала.<br />
Ове промене су биле праћене новим ратовима<br />
између царева.<br />
Мермерна глава Константина Великог, део некадашње<br />
колосалне статуе цара<br />
86<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language