Freska_Istorija 1 SS

II
РИМСКО ЦАРСТВО
много везе међу собом, и којима је исправљено
и надограђивано постојеће обичајно право.
Упркос својој примитивности, Закони дванаест
таблица су основа на којој је постепено изграђено
класично римско право. Њима почиње ера
раног или цивилног римског права, која траје
до краја III века п.н.е.
Марко Тулије Цицерон, велики римски беседник,
политичар, правник и адвокат из I века п.н.е. Јавном
борбом, блиставим говорништвом али и политичким
компромисима, Цицерон је покушао да сачува
посрнулу републику.
Стари Грци и источни народи нису познавали
посебну правну теорију нити су имали
стручњаке који би се специфично бавили тумачењем
права. За разлику од њих, у Риму су
се временом јавили професионални правни
стручњаци (јуристи), који су се правом бавили
и с теоријске и практичне стране. Првим
римским јуристом сматра се Гнеј Флавије,
едил и секретар конзула Апија Клаудија.
Крајем IV века п.н.е. Флавије је објавио преглед
грађанског права и правних процедура.
Прекласични или период хонорарног
права обухвата II и I век п.н.е., до настанка
90
Римског царства. Ово је период сазревања
римског права и напуштања формализма
који га је карактерисао у претходним вековима.
Право раскида ранију везу са религијском
праксом и ритуалом. Оно постаје флексибилније,
а јуристи почињу да воде рачуна о
одлукама јавних службеника, магистрата (хонорарно
право) које су у пракси постале један
од извора права. Познавање закона и њихово
исправно тумачење добило је велики углед
и постало вештина коју је морао да поседује
сваки државник.
Класични период у историји римског
права траје од Августа до средине III века
н.е. Ово је период великих и утицајних јуриста,
који су тумачили раније право, али
и утицали на развој и обликовање новог.
Истакнути правници често су били саветници
јавних службеника, па и самих царева. Закони
и уредбе су обликовани уз помоћ њиховог
мишљења. Непрестано се усавршавајући
и проширујући, римско право је временом
достигло изузетно висок степен сложености,
превазилазећи све друге правне системе који
су постојали у антици.
Од средине III века н.е. римско право улази
у посткласични или позни период. Под
апсолутном монархијом позне антике, када
је цар настојао да што чвршће контролише
све аспекте живота, околности за развој права
и правне науке више нису били повољни.
Број знаменитих правних стручњака у овом
периоду је мали, док квалитет њихових дела
опада. Сложеност и бројност римских закона
и њихових тумачења постао је проблем сам
по себи. Мало који чиновник или судија имао
је на располагању текстове свих релевантних
закона и дела истакнутих правника, јер би ти
текстови заједно чинили читаву библиотеку.
Уместо тога, правници су се ослањали на
мањи број стандардних дела.
Пошто римско право у принципу није застаревало
(закон је био на снази док га други
закон изричито не укине), правна традиција
била је пуна старинских закона који нису
Непознате речи
јурист – стручњак за правне науке, правник
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.