Freska_Istorija 1 SS

I
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ
ПРИМЕР ИСТОРИЈСКОГ ИЗВОРА – БЕХИСТУНСКИ НАТПИС
На западу данашњег Ирана, близу древног караванског пута који је водио из Вавилоније у Персију,
налази се планина Бехистун. Око 518. године п.н.е. персијски краљ Дарије I дао је да се
уклеше натпис који говори о његовом доласку на престо и његовим победама. На почетку текста,
он каже: „Ја сам Дарије, велики краљ, краљ краљева, краљ Персије, краљ свих земаља...”
У наставку он више пута понавља да му персијски престо припада по праву, да је он припадник
владајуће куће и да власт држи уз наклоност бога Ахурамазде. Даље приповеда како је
законитог краља сменио узурпатор по имену Гаумата, који је само личио на краља, и потом
тирански владао Персијом. „Нико се није усудио да иступи против Гаумате Мага, све док се ја
нисам појавио. Тада сам се молио Ахурамазди. Ахурамазда ми је послао помоћ.” Уз помоћ групе
истомишљеника, Дарије је изненадио Гаумату и убио га. Уследили су немири, побуне и грађански
рат, али Дарије је из свих сукоба изашао као победник. „Пошто сам постао краљ, водио сам
деветнаест битака у једној години. Милошћу Ахурамазде срушио сам девет краљева и претворио
их у робове”, хвалио се Дарије.
Натпис даје истину, али само делимичну, која је уз то понегде и искривљена. На срећу, постоје и
други извори који нам помажу да донекле одредимо шта је истина. Дарије је заправо припадао
бочној грани владајуће породице; његов отац и деда нису били краљеви. Он јесте постао краљ
путем атентата и јесте победио у грађанском рату, упоредо сламајући устанке побуњених народа.
Али кога је заправо убио и да ли је његов претходник био тиранин, као што се у натпису тврди? То
немамо начина да сазнамо. Прича о двојнику који је убио законитог краља и узурпирао престо
изазвала је сумњичавост многих историчара. Она не звучи апсолутно немогуће (у историји има и
чуднијих прича), али је доста необична и стога мало вероватна. Много вероватније звучи да је Дарије
убио правог краља и измислио причу о
двојнику узурпатору да би прикрио злочин.
На списку потчињених народа наведени су
и неки који нису покорени или су покорени
само делимично.
Непознате речи
атентат – убиство или покушај убиства неке истакнуте
јавне личности
НАУЧИЛИ СМО
– Историја може да проучава прошлост само кроз историјске изворе. Сви остаци прошлости су историјски
извори.
– Основна подела историјских извора је на писане, материјалне и нематеријалне.
– Нематеријални извори су сви извори сазнања о прошлости који не постоје као материјални објекти.
– Извори попут усменог предања су значајни али непоуздани, пошто немају сталан облик и мењају се током
времена.
– У прошлости су коришћени различити материјали и средства за писање. Многи од њих данас нису у широкој
употреби.
Провери и утврди своје знање:
1. Наведи шта све може бити историјски извор.
2. Размисли и закључи да ли постоје остаци прошлости који нису историјски извори.
3. Објасни зашто извора за даљу прошлост има знатно мање него за савремену историју.
4. Образложи зашто усмено предање није најпоузданија врста историјских извора.
5. Наброј античке материјале за писање који данас нису у употреби. Објасни због чега нису
у употреби.
16
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.