Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
у антици била највећи произвођач хране у
Грчкој. На гласу је била и по узгајању коња,
ретким и скупоценим животињама у грчком
свету. Јужно од Тесалије је централна Грчка,
подељена на већи број мањих покрајина. Најзападније
од њих су Акарнанија и Амбракија,
даље ка истоку следе Етолија, Фокида
и Беотија. Делфи, најважније грчко пророчиште
и једно од највећих светилишта, било
је смештено у Фокиди. На крајњем истоку
средње Грчке налази се полуострво Атика,
где је смештен најважнији антички грчки
град Атина. Југ континенталне Грчке чини
велико полуострво Пелопонез. Оно је са
остатком земље у прошлости било повезано
путем уске Истамске превлаке. Крајем
XIX века кроз Истамску превлаку је прокопан
Коринтски канал, чиме је успостављена
директна поморска веза између Јонског и
Егејског мора, која у антици није постојала.
Пелопонез је домовина ратничких Спартанаца,
трговаца и бродоградитеља из Коринта,
те место где се налазило велико светилиште
Олимпија.
Највеће грчко острво, Крит, налази се
јужно од Пелопонеза. Већина грчких острва
(више хиљада њих) смештена је на истоку,
у Егејском мору. Еубеја је највеће егејско
острво, смештена уз обале средње Грчке.
Већина острва груписана је у архипелаге
Великих и Малих Киклада, и Спораде. Уз
егејску обалу Мале Азије налази се више
великих острва, попут Лемноса, Лезбоса,
Хиоса, Самоса и Родоса. Острва у Јонском
мору, западно од матичне Грчке, малобројнија
су у односу на Егејска, али у просеку
већа. Величином се истичу Коркира (Крф),
Кефалонија, Леф када, Закинтос и Итака.
У антици се на сваком већем грчком острву
налазио град, а велика острва су поседовала
и више градова (Крит више десетина).
ИТАЛИЈА У АНТИЧКО ДОБА
Данас се иза речи Италија крије земља
која је доста већа од самог Апенинског
полуострва, али је у антици реч Италија
означавала самô Апенинско полуострво.
Као северна граница Италије узимане су реке
Арно и Рубикон. Равница реке По (данашња
северна Италија) почела се сматрати делом
Италије тек крајем I века п.н.е. Апенинско
полуострво има централни положај у
Средоземном мору. Дугачко готово хиљаду
километара, завршава се на југу широким
Тарентским заливом. Полуострво лежи између
Јадранског мора на истоку, Јонског мора на југу
и Тиренског мора на западу. И за Италију су
поморске везе са суседним земљама имале већи
значај од копнених комуникација.
Острво Капри, у Напуљском заливу,
наспрам западних обала Италије
(Кампаније)
Капри су у VII веку п.н.е. населили грчки колонисти
и основали два насеља, која су се
касније стопила у мали град. У доба Римског
царства, ту је био летњиковац царева. Римски
цар Тиберије подигао је чак дванаест луксузних
вила на острву – изградња је трајала више
годинa и довршена је 27. године н.е. Највеће
од ових здања, Јупитерову вилу (Villa Jovis),
Тиберије је наменио себи. Велики делови ове
гигантске виле стоје и данас, која је првобитно
запремала простор од преко седам хиљада m 2 .
Цар је проживео последњих десет година
живота на Каприју. И други римски владари и
чланови владарских породица проводили су
време овде.
45
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.