Freska_Istorija 1 SS

II
РИМСКО ЦАРСТВО
Сенат, некада водећа институција републике,
постоји и даље и још увек ужива знатан
углед. Стварна моћ Сената је, међутим,
доживела велика ограничења. Сенат сада
игра улогу највишег саветодавног тела, које
понекад преузима на себе и друге државне
или судске послове, али искључиво по жељи
принцепса. Мада је већина царева поштовала
Сенат као прастару државну установу,
било је и таквих који су државом управљали
мимо Сената. Неки цареви нису оклевали да
осуђују, прогоне па чак и да убијају сенаторе,
за које су сумњали да представљају претњу
њиховој власти. Али Сенат је повремено
долазио до изражаја у тренуцима кризе власти.
Све провинције царства су се делиле на
царске и сенатске. У првима је била трајно
смештена војска и намесника је постављао
цар. У сенатским провинцијама то је чинио
сенат. У пракси, царска реч је била одлучујућа
у избору свих намесника.
За разлику од Сената, народне скупштине
губе сваки значај. Оне никада нису формално
укинуте или забрањене, али већ под
Августом се све ређе сазивају. Под његовим
наследницима оне потпуно нестају.
Већина републиканских магистратура је
постојала и под принципатом. Конзули, претори
и квестори бирани су и под царевима,
али сада о њиховом избору одлучује највиша
власт. Упоредо са њима, постојао је и нови
царски административни апарат који временом
постаје све већи и има све значајнију
улогу у управљању државом.
У почетку је само мали део становништва
имао римско грађанско право и оно се сматрало
великом привилегијом. Временом, цареви
су га додељивали све већем броју становника
провинција. Коначно, цар Каракала
(211–217), син цара Септимија Севера, издао
је око 212. године н.е. едикт у којем је целокупно
слободно становништво царства добило
статус римских грађана. Тиме је избрисана
раније оштра линија између Римљана и
римских поданика.
Непознате речи
едикт – проглас, указ или наредба; у Римском царству,
закон који проглашава цар
ПРОБЛЕМИ ЦАРСТВА:
НАСЛЕЂИВАЊЕ И ВОЈСКА
Стабилност и мир које је обезбедило
Римско царство били су без преседана
у античкој историји. У наредна два-три
века после Августа, многе области царства нису
знале за ратове или ванредна стања. Ратови, када
их је било, вођени су далеко од Средоземног
мора, на границама царства на Рајни, Дунаву
или Еуфрату. У благостању и сигурности нису
уживали само житељи Рима и Италије, већ и
провинцијско становништво. Август је окончао
лоше понашање провинцијских намесника,
које је било карактеристично за последњи
век републике. Намесници у провинцијама
сада су строже надзирани. Уколико би се
локално становништво жалило на насиље или
злоупотребе, они би били изведени пред цара и
Сенат да им суде.
Помпеји у близини Напуља, а у позадини се
види планина Везув
Помпеји су били један од напреднијих и богатијих
градова Италије у време Римског
царства, са вишевековном историјом. Крај у
коме се град налазио био је познат по лепоти
природе, благој клими и изванредној плодности
земљишта. Али Помпеји су били подигнути
у подножју вулканске планине Везув.
Несагледива катастрофа догодила се у јесен
79. године н.е. У току ноћи, док је град спавао,
вулканска купа експлодирала. Облак усијаног
гаса који је куљао из вулкана током дана
је достигао висину од преко 30 km. Модерне
процене говоре да је вулкан избацивао између
једне и две тоне усијане материје у секунди.
Помпеји су уништени у року од свега
неколико сати, затрпани испод готово 25 m
вулканских наслага.
82
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.