You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
III<br />
УСПОН МАКЕДОНИЈЕ И НАСТАНАК ХЕЛЕНИСТИЧКИХ ДРЖАВА<br />
Деметрије I, познат и као Полиоркет<br />
(„Опсађивач”), син Антигона Једнооког<br />
Мада је био водећа личност епохе дијадоха,<br />
ни један Антигонов портрет није сачуван, али<br />
зато имамо доста представа његовог сина.<br />
Деметрије је први од дијадоха који је имао смелости<br />
(или дрскости) да стави свој лик на новац.<br />
Мада се прославио као војсковођа, Деметрије<br />
је провео последње године живота као заробљеник<br />
код Селеука Никатора. Неколико<br />
година касније, његовом сину, Антигону Гонати,<br />
пошло је за руком да постане краљ Македоније.<br />
У том покушају је наишао на снажан отпор<br />
осталих дијадоха. Упркос том отпору, током<br />
неколико година Антигон је владао читавим<br />
азијским простором Александровог царства.<br />
Он је први од дијадоха учинио тај пресудан<br />
корак и за себе узео краљевску титулу (305.<br />
године п.н.е.). На вест о овом чину и остали<br />
истакнути Македонци узимају краљевска<br />
звања. Царство је и званично било подељено.<br />
У том тренутку више није било живих припадника<br />
Александрове породице.<br />
Више него остали дијадоси, Антигон је показивао<br />
јасну амбицију да себи потчини читав<br />
простор некадашњег царства. Порази које је<br />
трпео последњих година живота и чињеница<br />
да је био већ у дубокој старости нису умањили<br />
ту амбицију. Најзад, сви остали дијадоси су<br />
удружили снаге против њега. У бици код<br />
Ипса, у унутрашњости Мале Азије, 301. године<br />
п.н.е., Антигонова војска је разбијена, а он<br />
сам је изгубио живот. Више није било говора<br />
о томе да ће један човек икада поново владати<br />
читавим Александровим царством.<br />
Модерна макета хелеполиса у музеју<br />
Године 305. п.н.е. велики трговачки град<br />
Родос, на истоименом острву, нашао се пред<br />
највећом претњом у својој историји. Војска<br />
од око четрдесет хиљада људи, под вођством<br />
краља Деметрија I покушавала је да освоји<br />
град. Град се није дао блокирати с мора, изгладнети,<br />
његови браниоци су спречили све<br />
покушаје да се бедеми освоје на јуриш или<br />
поткопају. Деметрије, на гласу као познавалац<br />
ратне технике, увео је у борбу све могуће<br />
опсадне справе. На крају је саградио и једну<br />
којој је дао име хелеполис, на грчком „уништитељица<br />
градова”, огромна покретна опсадна<br />
кула која је на себи носила више великих бацачких<br />
справа. Хелеполис је била висине од<br />
преко 40 m, и ширине од око 20 m. Кретала се<br />
на осам точкова а тежина није могла бити испод<br />
160 тона. На сваком спрату куле налазили<br />
су се катапулти, највећи (при врху) избацивали<br />
су пројектиле тешке више од 80 kg. Око 3200<br />
војника је било потребно да опслужује справу.<br />
Али браниоци Родоса се нису дали импресионирати,<br />
и упркос разорној снази ове машине,<br />
град није пао. Опсада је окончана примирјем и<br />
компромисом. Сличне направе су касније коришћене<br />
и у другим опсадама, са различитим<br />
исходом.<br />
130<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language