Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
Примери таквих култура су најстарија цивилизација
реке Инд (харапанска култура) и
етрурска у данашњој Италији. Обе су за собом
оставиле мноштво записа, али индијске
не умемо да прочитамо. Етрурски натписи
користе варијанту грчког писма и стога можемо
да их читамо, али је њихово значење
нејасно, пошто је језик којим су писани
потпуно непознат.
Историја разматра прошлост из различитих
перспектива и по разним критеријумима.
Један од критеријума је простор који проучавамо.
Историја може бити светска, али и
национална, регионална или локална. Истраживач
може да се фокусира на одређен сегмент
људског живота и деловања, и да само
њега третира као предмет истраживања. На
тај начин добијамо историју политике, рата,
друштва, културе, уметности, религије и многе
друге. Важно је нагласити да су ове и сличне
поделе у крајњој линији релативне. Оне јесу
важне, али ни једна нема апсолутни значај.
ширем значењу је грчки писац Херодот, који је
живео у V веку п.н.е. Он је истражио порекло,
ток и исход ратова између Грка и Персијанаца
и резултате тог истраживања објавио у делу под
називом Историја.
У модерним језицима, укључујући и
наш, реч историја има три важнија значења.
Најпре, она означава науку која се
бави прошлошћу. Затим означава и предмет
истра живања, тј. прошлост коју можемо реконструисати
захваљујући писаним изворима.
Најзад, она се користи да обележи дело у
којем је та прошлост описана. У нашем језику
постоје и речи повест и повесница, чије
је основно значење прича, оно што се прича
или приповеда, али се често користе и као
синоними за реч историја, у свим основним
значењима.
ПОЧЕЦИ БЕЛЕЖЕЊА И
ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ
ПОРЕКЛО ПОЈМА ИСТОРИЈА
Реч историја долази из старогрчког
језика, где је имала првобитно значење
испитивања, истраживања. Касније она
прима и шире значење знања које се добија
таквим истраживањем, односно писаног
извештаја, текста у којем је то знање забележено.
Први човек који је реч историја користио у
Историчар Херодот из Халикарнаса
Просто бележење и описивање догађаја
из прошлости веома је стара појава,
заправо, стара је колико и употреба писма.
Готово сви писмени народи старог и
средњег века оставили су записе о великим дешавањима.
Најстарије натписе историјског карактера
срећемо доста рано на Старом истоку,
где су владари и други моћни људи величали
своје државничке, војничке и градитељске подухвате.
Тако је у XXIII веку п.н.е. акадски краљ
Нарам-Син подигао два метра високу камену
плочу са рељефом и текстом. У њему је себе
приказао као непобедивог, божанског владара
и испричао како је поразио и покорио своје непријатеље.
Сличне споменике подизали су владари
Египта, Асирије, Персије и других источних
монархија.
Поред таквих текстова, источни народи су
састављали пописе владара и листе важнијих
догађаја, организованих по хронолошком
редоследу. Такве листе и белешке су се временом
развиле у праве летописе. Летопис
или анал је текст у коме се бележе важнији
догађаји по хронолошком редоследу, годину
за годином. Летописима су врло сличне
хронике. Многи народи Старог истока,
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
7