Freska_Istorija 1 SS

III
РАТОВИ, ОСВАЈАЊА И ЦАРСТВА НА СТАРОМ ИСТОКУ
Показало се да су коњ и јахач једноставнија,
а ефикаснија комбинација од скупих бојних
кола.
АСИРСКА ВОЈНА СИЛА
Асирце данас препознајемо као један од
највећих ратничких народа античког света. У
својој дугој историји и они су имали успоне и
падове. Смештена на североистоку Месопотамије,
историја Асирије почиње након распада
Акадског царства. Асирија је у почетку била
само град-држава Ашур, да би се временом
раширила на далеко веће просторе. Асирија се
више пута у II миленијуму п.н.е. уздизала до положаја
велике силе, само да би га убрзо изгубила.
Између X и VII века п.н.е. Асирија се уздигла
до места највеће силе Старог истока.
Томе су допринеле и опште околности. Хетитско
царство је пало још у XII веку п.н.е.,
Египат је био подељен и под влашћу странаца,
а Вавилон слаб. Асирско царство је било на
врхунцу под Тиглат-Паласаром III (744–727)
и његовим наследницима. Тиглат-Паласар је
реформисао војску и државну управу, што је
омогућило Асирији да се уздигне до раније невиђене
величине. Потчињени народи били су
дужни да дају војне одреде и учествују у асирским
походима. Асирска војна организација
је била сложенија у односу на друге армије
Старог истока. Њихова војска је почивала на
великом језгру професионалних ратника. За
разлику од ранијих египатских и вавилонских
војски, код Асираца најважнији род војске
била је коњица, мада су коришћена и бојна
кола. Пешадија је била састављена од разних
војних родова, попут копљаника, више врста
стрелаца, праћкаша, извиђача итд. Створена је
и сложена организација која се бавила снабдевањем
трупа храном и другим потрепштинама.
Постојали су и посебни одреди задужени
за рашчишћавање терена, за изградњу путева
и мостова. У случају опсаде утврђеног града,
ови одреди су имали задатак да поткопају и
оштете бедеме.
Многи народи Старог истока видели су
Асирце као крајње сурове и безобзирне ратнике
и освајаче. Њихово царство је одржавано
102
Египатски копеш
Копеш или мач у облику српа је карактеристично
оружје египатских војника у доба Средњег
и Новог царства. Мада је реч египатска, слична
оружја се срећу и у другим земљама Старог
истока. Облик копеша данас делује необично,
подсећајући на неку пољопривредну алатку,
од које можда и води порекло. Технологија и
материјал који је био на располагању (бронза)
диктирали су карактеристике овог оружја.
Широки врат (носећи елемент) био је неопходан
како би оружје имало одговарајућу чврстину.
Оштрица је била уска и танка, налазила се
на спољном (испупченом) делу врата. Уколико
би се оштрица иступила, што се могло десити
врло брзо, тежина предмета омогућавала је да
се користи и као тупо оружје. На египатским
сликама и рељефима често видимо фараоне
како користе ово оружје. У гробници фараона
Тутанкамона нађено је и његово наоружање:
копеш и штит. Од средине II миленијума п.н.е.
копеш се све ређе користи. До XIII века п.н.е.
потпуно излази из употребе.
непрестаним освајањима, али и пљачкашким
упадима на туђе територије. Такви упади су
обезбеђивали вредан плен и робове, али су
служили и као порука већ покореним народима.
Они у чију се верност сумњало осетили би
страшну руку асирске војске. Тако је асирски
краљ Сенахериб, унук Тиглата-Паласара III,
одлучио да 689. године п.н.е. казни Вавилон,
који је упорно одбијао да се помири са владавином
Асираца. Град је заузет, опљачкан,
спаљен и потопљен. Становништво које није
побегло на време изложено је насиљу сваке
врсте. „Као вихор напао сам га, као олуја заузео
сам га”, хвали се Сенахериб у једном запису.
„Његове становнике, младе и старе, нисам
поштедео. Њиховим лешевима сам испунио
градске улице... Тај град и његове куће, темеље
и зидове, уништио сам, разрушио, спалио...
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.