Freska_Istorija 1 SS

VI
НАШ ДУГ ДРЕВНИМ ЉУДИМА: АНТИЧКО НАСЛЕЂЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ
Шинтоистичко светилиште Изумо-таиша
у Јапану
Овај храм се традиционално узима као најстарији
у Јапану, већ у VI веку н.е. сматран је древним.
Мада се не зна тачно колико је стар, археолошки
налази у околини храма су показали да потиче
из првих векова н.е. и да је као такав старији од
прве јапанске државе. Током готово две хиљаде
година ова дрвена грађевина је поправљана и
одржавана додавањем новог материјала.
АНТИЧКО НАСЛЕЂЕ У
САВРЕМЕНОЈ КУЛТУРИ
266
Утицај античких култура на савремени
свет је неоспоран и непроцењив. Не
могу се ни побројати велики уметници,
сликари, вајари, филозофи, писци и песници, из
скорије или даље прошлости, који су своје узоре
налазили у античком свету. Понекад је овај
утицај био несвестан, без препознавања узора
од којег је подстицај стигао. Но, много чешће је
било у питању свесно прихватање антике, њених
тема, решења и поука.
Још од ренесансе па надаље европска
књижевност се развијала и обликовала под
утицајем дела из грчке и римске старине.
Неки писци и песници директно су опонашали
античке узоре, други су преузимали
њихове теме, трећи су их користили као
подстицај за стварање оригиналних идеја.
Модерно западно позориште развило се из
покушаја оживљавања античког позоришта
у доба ренесансе. Од самог почетка филмске
уметности, било је покушаја да се догађаји и
идеје из античке историје и митологије пренесу
на филмску траку. Како су се појављивали
нови медији, попут радио пријемника
и телевизије, они су настављали овај тренд.
Последњих деценија интернет се показао
као моћно средство образовања и размене
идеја, пружајући велики подстицај научном
истраживању антике али и ширењу тема и
идеја у вези са њом међу најширом популацијом.
Кратка претрага неког античког
имена или појма на интернету открива разноврсно
обиље садржаја, доступних заинтересованим
посетиоцима. Додуше, многе
странице на интернету не могу да послуже
као извор поузданих информација, али интересовање
и ентузијазам који стоје иза њих
су неоспорни.
Крај XX и почетак XXI века видео је експлозију
популарне историјске и фантастичне
књижевности, великим делом инспирисане
античким мотивима и темама. Непрекидна
појава популарних књижевних дела,
филмова и видео игара смештених у древну
прошлост, или у свет античког мита, не би
била одржива без знатног интересовања
публике. Истина је да многи људи уживају у
овим производима популарне културе, а да
нису ни свесни њихове античке позадине и
инспирације. Међутим, то је само још један
доказ изванредне снаге античких изворника.
Античка култура, историја и, пре свега,
мит представљају творевине универзалне по
својој моћи и привлачности.
Модерни концепт организованог спорта
делимично је базиран на античким грчким
атлетским такмичењима. Грчка надметања
су инспирисала појаву сличних дисциплина
у новијој историји. Године 1896. у Атини су
одржане прве модерне Олимпијске игре, замишљене
као обнова античких идеала пријатељског
такмичења, аматеризма и спорта
као области слободне од политичких, идеолошких
или етничких подела. Развој каснијих
олимпијских такмичења отишао је у
сасвим другом правцу. Данас су она сфера у
којој се надмећу искључиво врхунски професионални
спортисти.
У данашње време одређени аспекти античког
наслеђа постали су много доступнији
широком кругу људи него што је то
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.