12.04.2019 Views

Freska_Istorija 1 SS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

III<br />

РИМСКА ВОЈСКА И ОСВАЈАЊА У ДОБА РЕПУБЛИКЕ<br />

Не зна се много о римској војсци у време<br />

краљева и у току првог века републике.<br />

Јасно је да војска није била професионална,<br />

већ ју је чинио наоружан народ, свако према<br />

својим материјалним могућностима. Најбогатији<br />

део становништва служио је као<br />

коњица, остали као пешадија. Наоружање и<br />

организација римских трупа у овом периоду<br />

били су уређени по узору на грчку фалангу.<br />

Најважнију улогу имала је тешко оклопљена<br />

пешадија, опремљена штитовима и дугим<br />

копљима. У овом периоду Римљани још увек<br />

немају никакве поморске снаге.<br />

ПОЧЕЦИ ОСВАЈАЊА ИТАЛИЈЕ<br />

Током читавог V века п.н.е. нова република<br />

водила је борбе са својим суседима и постепено<br />

увећавала своју територију. У почетку<br />

она није имала водећи положај ни у Лацију. У<br />

односима са својим сродницима Латинима,<br />

Римљани су прешли пут од оштрог непријатељства<br />

до сарадње и савезништва. Латини су<br />

били окупљени у војни и политички савез, у<br />

који Римљани првобитно нису били укључени.<br />

Први уговор између Римљана и осталих<br />

Латина био је склопљен на равноправним<br />

основама, без привилегија по римску страну.<br />

Временом су Римљани стекли водећи положај<br />

у Латинском савезу. Латински одреди су одлазили<br />

у борбу под римским заповедницима.<br />

Највећи противник Рима у V веку п.н.е.<br />

био је велики етрурски град Веји. Са њим су<br />

се Римљани сукобљавали још у време краљева.<br />

Током више деценија, Римљани су водили<br />

исцрпљујуће борбе са Вејанима. Ови ратови<br />

су имали променљив исход, али Римљани су<br />

временом стекли надмоћ. Веји су најзад освојени<br />

око 396. године п.н.е., после десетогодишњег<br />

ратовања и дуже опсаде. Освојени<br />

град је безобзирно опљачкан и спаљен, а потом<br />

расељен.<br />

Победа над Вејима је приближила Рим<br />

положају водеће силе у централној Италији.<br />

Али тада је Италију погодила најезда Гала<br />

(Келта), који су дошли са севера. Галско племе<br />

Сенона пљачкајући је продрло дубоко у Етрурију,<br />

и одатле кренуло на Рим. Римљани су их<br />

дочекали на речици Алији, притоци Тибра.<br />

134<br />

Римски војници били су затечени брзим јуришем<br />

и жестином Гала, чије понашање и начин<br />

ратовања нису познавали. Римска војска<br />

је разбијена, а сам Рим заузет и опљачкан.<br />

Поражени Римљани су постигли повлачење<br />

Гала само по цену плаћања високог откупа.<br />

Галски упад је нанео велику економску штету<br />

Риму и подрио самопоуздање њених грађана<br />

и војника. Даље римско ширење ће се наставити<br />

тек неколико деценија касније.<br />

Средином IV века п.н.е. Римљани су започели<br />

борбе са моћним италским племеном<br />

Самнита, које ће трајати неколико деценија.<br />

Године 340. п.н.е. Латини су се побунили против<br />

римске превласти. У рату који је уследио<br />

(340–338) Римљани су однели потпуну победу<br />

и окончали постојање Латинског савеза. Латински<br />

градови су награђивани или кажњавани<br />

у односу на своје држање у овом рату.<br />

Неки су стављени под директну римску власт.<br />

КЛАСИЧНА РИМСКА ВОЈСКА<br />

У погледу тактике и ратне технике, Римљани<br />

су се постепено прилагођавали изазовима<br />

и унапређивали своју вештину ратовања.<br />

Били су спремни да уче из лоших искустава и<br />

неуспеха, и да преузимају добра решења и од<br />

пријатеља и од непријатеља. Крајем IV века<br />

п.н.е., у току ратова са Самнитима, дошло је<br />

до великих промена у римској војној организацији.<br />

Рођена је класична римска војска,<br />

инструмент уз помоћ којег ће Римљани<br />

завладати читавим Средоземљем.<br />

Људи у костимима римских војника<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!