Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
III<br />
РИМСКА ВОЈСКА И ОСВАЈАЊА У ДОБА РЕПУБЛИКЕ<br />
Не зна се много о римској војсци у време<br />
краљева и у току првог века републике.<br />
Јасно је да војска није била професионална,<br />
већ ју је чинио наоружан народ, свако према<br />
својим материјалним могућностима. Најбогатији<br />
део становништва служио је као<br />
коњица, остали као пешадија. Наоружање и<br />
организација римских трупа у овом периоду<br />
били су уређени по узору на грчку фалангу.<br />
Најважнију улогу имала је тешко оклопљена<br />
пешадија, опремљена штитовима и дугим<br />
копљима. У овом периоду Римљани још увек<br />
немају никакве поморске снаге.<br />
ПОЧЕЦИ ОСВАЈАЊА ИТАЛИЈЕ<br />
Током читавог V века п.н.е. нова република<br />
водила је борбе са својим суседима и постепено<br />
увећавала своју територију. У почетку<br />
она није имала водећи положај ни у Лацију. У<br />
односима са својим сродницима Латинима,<br />
Римљани су прешли пут од оштрог непријатељства<br />
до сарадње и савезништва. Латини су<br />
били окупљени у војни и политички савез, у<br />
који Римљани првобитно нису били укључени.<br />
Први уговор између Римљана и осталих<br />
Латина био је склопљен на равноправним<br />
основама, без привилегија по римску страну.<br />
Временом су Римљани стекли водећи положај<br />
у Латинском савезу. Латински одреди су одлазили<br />
у борбу под римским заповедницима.<br />
Највећи противник Рима у V веку п.н.е.<br />
био је велики етрурски град Веји. Са њим су<br />
се Римљани сукобљавали још у време краљева.<br />
Током више деценија, Римљани су водили<br />
исцрпљујуће борбе са Вејанима. Ови ратови<br />
су имали променљив исход, али Римљани су<br />
временом стекли надмоћ. Веји су најзад освојени<br />
око 396. године п.н.е., после десетогодишњег<br />
ратовања и дуже опсаде. Освојени<br />
град је безобзирно опљачкан и спаљен, а потом<br />
расељен.<br />
Победа над Вејима је приближила Рим<br />
положају водеће силе у централној Италији.<br />
Али тада је Италију погодила најезда Гала<br />
(Келта), који су дошли са севера. Галско племе<br />
Сенона пљачкајући је продрло дубоко у Етрурију,<br />
и одатле кренуло на Рим. Римљани су их<br />
дочекали на речици Алији, притоци Тибра.<br />
134<br />
Римски војници били су затечени брзим јуришем<br />
и жестином Гала, чије понашање и начин<br />
ратовања нису познавали. Римска војска<br />
је разбијена, а сам Рим заузет и опљачкан.<br />
Поражени Римљани су постигли повлачење<br />
Гала само по цену плаћања високог откупа.<br />
Галски упад је нанео велику економску штету<br />
Риму и подрио самопоуздање њених грађана<br />
и војника. Даље римско ширење ће се наставити<br />
тек неколико деценија касније.<br />
Средином IV века п.н.е. Римљани су започели<br />
борбе са моћним италским племеном<br />
Самнита, које ће трајати неколико деценија.<br />
Године 340. п.н.е. Латини су се побунили против<br />
римске превласти. У рату који је уследио<br />
(340–338) Римљани су однели потпуну победу<br />
и окончали постојање Латинског савеза. Латински<br />
градови су награђивани или кажњавани<br />
у односу на своје држање у овом рату.<br />
Неки су стављени под директну римску власт.<br />
КЛАСИЧНА РИМСКА ВОЈСКА<br />
У погледу тактике и ратне технике, Римљани<br />
су се постепено прилагођавали изазовима<br />
и унапређивали своју вештину ратовања.<br />
Били су спремни да уче из лоших искустава и<br />
неуспеха, и да преузимају добра решења и од<br />
пријатеља и од непријатеља. Крајем IV века<br />
п.н.е., у току ратова са Самнитима, дошло је<br />
до великих промена у римској војној организацији.<br />
Рођена је класична римска војска,<br />
инструмент уз помоћ којег ће Римљани<br />
завладати читавим Средоземљем.<br />
Људи у костимима римских војника<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.