Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
у Егама и Зевсово светилиште у Диону, на
падинама планине Олимп, које је било заједничко
свим Македонцима. Крајем V века
п.н.е. македонска престоница пренета је у
долину реке Аксија (Вардара), у град Пелу.
Основа македонске војске била је племићка
коњица, док је пешадију чинио наоружан
народ. Нису сви македонски краљеви
били подједнако способни да своју вољу наметну
племству. Верност племића неретко
је била непостојана, због чега су и војна снага
и јединство читаве земље трпели. У првој
половини IV века п.н.е. македонска држава
често је била у кризи. Положај владара био
је слаб а земља подељена, док су преврати
и унутрашњи сукоби били редовне појаве.
Ово стање су користили македонски суседи
да земљи наметну своју вољу, поставе своје
штићенике на престо или да просто опљачкају
незаштићено становништво.
Краљ Филип II, биста из хеленистичког доба
У тренутку када је Филип II (359–336)
преузео македонски престо, његова земља се
налазила у изузетно тешкој ситуацији. Претходни
краљ, Филипов старији брат Пердика
III, изгубио је живот у борби са Илирима,
заједно са хиљадама својих војника. Остављена
без војске и савезника, Македонија
се тетурала на ивици пропасти. Неке делове
су већ запосели непријатељи, док је остатак
очекивао исту судбину.
ФИЛИП II И РЕФОРМА
МАКЕДОНСКЕ ВОЈСКЕ
Нови македонски краљ показао се дораслим
свим изазовима. Кључ његовог успеха
била је темељна реформа македонске војске
и стварање нове војне организације, каква
није била виђена у античком свету. Филип је
добро познавао грчку тактику и ратну технику.
Као младић боравио је неколико година у
Теби, у време када је овај град био водећа војна
сила у Грчкој. То му је дало прилику да изблиза
проучава тебанску војску. Захваљујући
овом искуству, схватио је значај добре војничке
организације, наоружања и припреме.
Основна снага грчких армија била је фаланга,
састављена од тешко наоружаних
хоплита. Да би постигао нешто слично, Филип
је створио македонску фалангу, прилагођену
потребама и могућностима његове
земље. Његови војници су носили лакше
оклопе и мање штитове. Да би надоместио
недостатак оклопа, Филип их је снабдео копљима
изузетне дужине – сарисама. Једна
сариса имала је дужину око 5 m (касније је
било и дужих примера, преко 6 m). Направљена
од дреновине, била је много тежа од
типичног грчког копља, па је војник морао да
је држи са две руке. У односу на уобичајену
грчку фалангу, македонска је имала много
већу дубину (најчешће 16 редова) и могла је
бити много гушће поређана. Таква формација
је била спора, али је имала изузетну способност
задржавања непријатељског напада.
Најбољи грчки хоплити, персијска краљевска
коњица, па чак и сами римски легионари
имали су велике тешкоће у покушају да пробију
тај зид од копаља чеоним нападом.
Други део снаге македонске војске чинила
је коњица. Филип је наметнуо свој ауторитет
племству и непоуздане коњанике претворио
у дисциплиновану формацију. Македонска
коњица постала је ударни род војске, чији је
задатак био да својим налетом решава битке.
Док је фаланга вршила притисак на главнину
непријатељских снага, коњица би задала одлучујући
удар с бока. Филип је у војску увео
и искористио и друге родове војске, попут
грчких хоплита, лаке пешадије и стрелаца.
123
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.