Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
Појавиле су се и многе нове врсте извора.
У другој половини XIX века постало је могуће
забележити и људски глас, затим и покретну
слику. У XX веку настао је велики број све
моћнијих технологија које снимају и слику и
звук. Данас живимо у дигиталном добу, где
се готово свака људска активност бележи на
неком дигиталном медију.
У принципу, што дубље силазимо у прошлост,
број извора опада. Ипак, то није апсолутно
правило и не треба га схватити буквално.
Посебне околности историје једне земље,
као и пуки случај, играју улогу у очувању остатака
прошлости. За историју Грчке у V веку
н.е. има много мање сачуваних извора него
за историју Грчке у V веку п.н.е., иако је прва
епоха око хиљаду година млађа. О историји,
друштву и култури северног Балкана у II веку
н.е. знамо више него о истом простору у VIII
веку н.е. Сличних примера има широм света.
Херодота и Тукидида, која смо помињали. Она
су написана са намером да оставе траг о прошлости.
Текстови попут приватних писама, завештања,
докумената практичне, свакодневне
намене, представљају документарне изворе.
Они нису створени да би каснијим генерацијама
испричали нешто о прошлости, већ имају
посебну и непосредну намену.
ВРСТЕ ИСТОРИЈСКИХ ИЗВОРА
Шта све може бити историјски извор?
Остаци прошлости су тако многоструки
и разноврсни да смо принуђени да
их класификујемо у различите категорије. Једна
од основних подела историјских извора је на писане,
материјалне и нематеријалне.
Писани историјски извори су сви текстови
сачувани из прошлости. Сваки запис, свака
белешка, свако књижевно дело или натпис
може бити и јесте историјски извор. Мада сви
историјски извори нису подједнако важни,
историчари у начелу не одбацују ниједан
извор јер сви имају неку вредност. Чак и потпуно
измишљен, фиктиван текст може пажљивом
читаоцу рећи много тога о времену и средини
свог настанка, о намерама, жељама и уверењима
аутора. И писане изворе можемо поделити
на много начина, према сврси, намени, форми,
садржају итд. Једна од најчешћих подела је на
наративне и документарне изворе. Наративни
извори су текстови настали с намером да
буду сведочанство о прошлости. Стела краља
Нарам-Сина и староисточни летописи поменути
у претходној лекцији спадају у наративне
изворе. Исто важи и за дела грчких историчара
Средњовековни (византијски) рукопис са делима
Херодота и других античких писаца
Материјални историјски извори допуњују
податке које добијамо из писаних
извора. За неке културе из даље прошлости
они су и једини извори, али таквим културама
се баве искључиво археолози. Сви материјални
објекти преживели из прошлости спадају
у ову групу, било да је реч о употребним предметима,
уметничким делима или грађевинама.
Проучавањем неке грађевине, на пример,
истраживач открива много о технолошком
степену и вештини људи који су је градили.
И људски и животињски остаци служе као
извор сазнања о прошлости. Подела на писане
и материјалне изворе није оштра, јер сваки
Прстен српске краљице Теодоре, прве супруге краља
Стефана Дечанског, из раног XIV века. Овај прстен је
материјални остатак прошлости, али садржи и натпис.
13
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.