Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
лежајеви чинили су основни, често и једини
намештај. Пећ за кување (и грејање) била је
неопходaн елемент сваког дома. Антички
људи за одлагање одеће нису употребљавали
ормаре или гардеробере. Грци и Римљани су
одећу савијали и слагали у дрвене сандуке.
У Египту и западној Азији у ту сврху су коришћене
плетене корпе.
Атријум римске виле у Херкулануму
ОДЕЋА И ОБУЋА
Античка одећа је израђивана искључиво
од природних материјала попут вуне,
коже, лана, памука или свиле. Гледајући
дела античке уметности – сликарства и скулптуре,
пре свега – видимо изузетно богатство
различитих типова одеће. Велика већина тога,
међутим, припада повлашћеним људима попут
чланова владарских породица, племства и високог
свештенства. Одевање већине становништва
билo је диктирано ограниченим материјалним
могућностима и практичним потребама. У раној
уметности Месопотамије мушкарци се често
приказују голих груди, са нешто одеће само
преко појаса и препона. Нешто касније срећемо
сложенију одећу, састављену од кратке сукње и
огртача који је обавијао тело. Египатска одећа је
понајвише прављена од лаких материјала, попут
лана. Мушкарци су испрва носили само шенти
или шендит, неку врсту кратке сукње која се
обавијала око појаса. Касније се јављају и дуже
сукње, као и нека врста блузе, са и без рукава.
Око тела је могао бити ношен лак огртач, мада
су на већини представа мушкарци голи изнад
појаса. Жене су обично носиле каласирис, уску
и дугачку хаљину која се пружала од груди до
стопала, коју су држали један или два појаса. На
уметничким представама често видимо да људи
носе перике. Питање је колико је тај обичај био
раширен изван повлашћених група.
Одећа обичних људи у грчком и римском
свету била је такође скромна и углавном
није била шивена по мери. Мушка и женска
одећа су се, наравно, разликовале, али, ако говоримо
о сиромашнијим људима, те разлике
и нису велике. Мушкарци су носили кошуље
или кратке хаљине, жене дуже хаљине које су
се спуштале све до земље. Да би се заштитили
од кише, снега и хладноће, људи су носили
огртаче. Најпростији тип огртача био је
правоугаоног облика, обично од вуне – Грци
су га звали химатион. Носио би се намотан
око тела (у случају невремена и преко главе),
са или без копче. Добар огртач био је вредна
имовина, која се понекад морала делити.
У античкој књижевности срећемо случајеве
да жене, када излазе напоље, позајмљују плаштове
и огртаче од својих мушких укућана.
Главу и лице су штитили од сунца и кише разним
врстама капа и шешира, мада је постојала
и нека врста сунцобрана. У римском друштву
формална одећа имала је много већи значај.
На основу ње се могао тренутно стећи утисак
о друштвеном положају сваке особе. Основна
одећа и мушкараца и жена била је туника
(латински tunica) – кратка хаљина, обично од
вуне или лана, која се подвезивала око појаса.
Тунике су се разликовале по кроју, боји и
разним детаљима, али је основни облик био
исти. Преко тунике су ношене различите врсте
плаштова и огртача, у зависности од положаја
и прилике која је у питању. Формална
одећа виших сталежа била је тога (латински
toga), комад вунене тканине полукружног
облика, који се пребацивао преко рамена и
увијао око тела. У почетку су и мушкарци и
жене носили тоге. Касније она постаје искључиво
мушка одећа, а жене носе столу (латински
stola), званичну дугу хаљину, без рукава.
Оно што смо рекли о скромности
одеће важи и за обућу. Судећи по ликовима
из античке књижевности и сачуваним
сликама, уколико је време било топло и
суво, многи људи су просто ишли боси.
247
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.