Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
што му се допада, а да одбацује оно што му
не одговара. Ако неку тврдњу сматра истинитом,
за то мора да постоји добар разлог.
Исто важи ако неку тврдњу одбацује.
Сви проблеми критике извора обично су
појачани стањем у којем су извори дошли до
нас. Извори су често непотпуни, оштећени,
тешко читљиви или лоше преписани, са грешкама
и накнадним уметањима. Овај проблем
је релативно мали (мада присутан) када
су у питању извори за новију историју. Он
постаје све већи како идемо у даљу прошлост.
Историчари старог и средњег века добро познају
разочарање када имају пред собом важан
текст који је само половично сачуван.
АНАЛИЗА ИЗВОРА И ПОВЕЗИВАЊЕ
ДОБИЈЕНОГ ЗНАЊА
Критиком извора историчар ће добити велики
број проверљивих чињеница. Оне
су важан елемент у откривању научне (у
овом случају историјске) истине, али узете појединачно
не значе много. Историјско истраживање
се не завршава на откривању пуких чињеница,
њихово гомилање није циљ ниједне науке.
Прави циљ укључује даљу анализу и интерпретацију
чињеница, ради повезивања у веће системе
научног знања. Везу између појединих чињеница
и шире историјске слике можемо приказати
путем следеће метафоре. Замисли да су чињенице
попут грађевинског материјала: бетонски
блокови, цигле, металне шипке. Градитељство
се не може ни замислити без њихове употребе.
А ипак сам материјал није довољан. Насумичне
гомиле бетонских блокова неће се саме од себе
претворити у небодер или мост. Потребно их је
повезати у систем и пажљиво сложити, на начин
који је смислен и логичан. Само тако, кроз дуготрајан
процес пажљиво осмишљеног рада и повезивања,
гомила материјала се претвара у функционалну
грађевину. На сличан начин историчар
третира чињенице.
Резултати историјских истраживања објављују
се у виду књига и студија у стручним часописима.
Последњих година велики број научних
историјских радова постао је доступан
и на интернету, кроз различите комерцијалне
или отворене сервисе.
Непознате речи
анализа – научни метод проучавања неког предмета или
појаве, путем рашчлањивања на мање целине
интерпретација – тумачење, давање објашњењa,
проналажење значења или смисла
НАУЧИЛИ СМО
– При раду на изворима историја се ослања на низ секундарних дисциплина које називамо помоћним
историјским наукама.
– Захваљујући помоћним историјским наукама можемо одредити да ли је неки извор аутентичан или фалсификат.
Уколико је аутентичан, оне нам помажу да одредимо време и место његовог настанка.
– Важан елемент у критици извора је утврђивање њихове веродостојности.
– За успешно историјско истраживање није довољно само прикупити појединачне чињенице. Анализа,
повезивање и тумачење добијених чињеница је од подједнако велике важности.
Провери и утврди своје знање:
1. Наброј и дефиниши најважније помоћне историјске науке.
2. Наведи примере неких места у којима се чувају историјски извори.
3. Објасни разлику између спољашње и унутрашње критике извора.
4. Образложи зашто прикупљање чињеница није крај историјског истраживања.
21
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.