Freska_Istorija 1 SS

II
РИМ ПОД КРАЉЕВИМА И У ДОБА РЕПУБЛИКЕ
Храм богиње Весте на Форуму. У храму је непрестано
горела света Вестина ватра. Римљани су веровали
да би гашење свете ватре значило велику несрећу за
читаву државу.
Од средине V века п.н.е. у Риму постоје
двојица цензора са мандатом од пет година.
Они су вршили попис грађана, а касније им
је препуштен и надзор над јавним моралом и
састављање спискова сенатора. Недостојне и
проблематичне појединце цензори су могли
да искључе из Сената.
У римској држави веома важну улогу имали
су народни трибуни. Они су уведени у раној
фази борбе између патриција и плебејаца.
У почетку су били неформалне вође плебејаца,
којима је касније признат званичан статус.
Не зна се колико их је било у почетку, касније
срећемо десеторицу трибуна. Трибуни
су имали право да ставе забрану на било коју
одлуку магистрата (лат. Veto – забрањујем),
уколико су мислили да она није у складу са
интересима народа. Од трибунског вета били
су изузети само цензори и диктатор. У доба
грађанских ратова често је долазило до злоупотребе
трибунских овлашћења ради политичке
борбе.
За управљање државним финансијама били
су задужени квестори. Имали су и извесна
судска овлашћења, а пратили су и војсковође
у рату. О реду у граду Риму, снабдевању града
Непознате речи
диктатор – највиша ванредна магистратура у старом
Риму; данас, у свакодневном говору и политичкој теорији:
неограничени владар, који власт држи бесправно
храном и организацији свечаности бринули
су се едили.
Звање диктатора представља ванредну
магистратуру. Диктатор је биран само у нарочито
тешким ситуацијама по државу. Процедура
његовог избора била је сложена, али
најважнији елемент била је одлука Сената.
Он је имао апсолутна овлашћења и, за разлику
од конзула, владао је сам. Функција је била
ограничена временски (највише до шест месеци),
док других ограничења није било. Сви
магистрати су примали наређења од њега, а
народни трибун није имао право вета на одлуке
диктатора. Како је римска држава јачала
у односу на своје непријатеље, тако је било
све мање потребе за избором диктатора. Последњи
законити диктатор је изaбран 202.
године п.н.е. Титуле диктатора које су носили
неки учесници грађанских ратова у I веку
п.н.е. биле су нелегалне.
ПОЧЕЦИ КРИЗЕ РЕПУБЛИКЕ И
БРАЋА ГРАХ
Стабилизована окончањем борбе патриција
и плебејаца, Римска република
била је у стању да се посвети спољним
изазовима. Током прве половине III века
п.н.е. Рим је од регионалне силе у централној
Италији постао господар читавог Апенинског
полуострва. До краја века, Рим је већ био једна
од великих сила античког Средоземља, а
у II веку п.н.е. постао је и највећа, доминантна
сила. Велике територије изван Италије су
дошле под римску контролу, низ медитеранских
држава је пао у зависан однос према Риму.
Изван Италије, освојене области су организоване
као провинције. Реч провинција првобитно
је означавала подручје одговорности
додељено неком римску магистрату, обично
оном који је командовао војском. Од средине
III века п.н.е. свака област изван Италије формално
припојена римској држави постајала је
провинција. Прва провинција била је Сицилија,
која испрва није обухватала читаво острво;
за њом следе Сардинија и Корзика. До краја
II века п.н.е. велики део Средоземља био је
прекривен римским провинцијама.
74
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.