Freska_Istorija 1 SS

I
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ
писани извор попут књиге или натписа у камену
представља и материјални остатак прошлости.
Нематеријални су сви извори сазнања о
прошлости који не постоје ни као запис ни
као материјални објекат. У ову групу извора
спада усмено предање. То су приче, митови,
легенде, поезија и друга усмена књижевност
која се преносила говором и слушањем, с
једног човека на другог и с једне генерације
на другу. Обичаји једног народа, који можда
потичу из давне прошлости, такође су нематеријални
извори. Установе попут школе,
породице или цркве садрже у себи многе
остатке прошлости и представљају значајан
извор информација за историчаре који су
у стању да их „читају”. Географски називи
својом формом и распоредом представљају
траг прошлости. Границе између држава такође.
Ако погледаш карту савремене Србије,
уочићеш мноштво топонима који не значе
ништа у модерном српском језику. Они потичу
из других језика, неки из врло давне
прошлости. Сам говорни језик са траговима
страних утицаја и историјске еволуције представља
сведочанство о прошлости.
Коришћење нематеријалних извора носи
са собом извесне опасности. Пошто ови
извори нису забележени и материјално фиксирани,
они имају тенденцију да се мењају.
Ове промене се одвијају постепено и често
неприметно, наводећи истраживача који их
није свестан на погрешан закључак. Проблем
је нарочито велики када је у питању усмено
предање. Како је људско памћење врло
ограничено а машта, напротив, безгранична,
усме но предање се драстично мења током
времена и често се не може сматрати поузданим
одразом прошлости.
МАТЕРИЈАЛИ ЗА ПИСАЊЕ
У СТАРОМ ВЕКУ
У
прошлости су људи користили најразличитије
материјале и средства за
писање. Данас у ту сврху користимо
хартију или екран компјутера, али у даљој
прошлости су постојала другачија решења.
14
У древној Месопотамији, домовини старих
Сумера, Вавилонаца и Асираца, најраширенији
материјал за писање биле су глинене
плочице. У пространим речним долинама
Еуфрата и Тигра глине има у изобиљу. Грудве
глине су се месиле и гњечиле у танке траке
и секле на парчиће погодне за унос текста.
Комадић дрвета био је довољан да се текст
унесе у меку глину. Парчићи глине би се после
пекли у пећима или сушили на сунцу. У
том процесу би очврснули и претворили се
у плочице. У Месопотамији су за писање коришћени
и кожа, тканина, листови палме и
кора дрвета. Међутим, ти материјали нису отпорни
на зуб времена и лако и брзо пропадају.
За разлику од њих, десетине хиљада глинених
плочица опстају и дан-данас.
Исписана асирска глинена таблица
Основни материјал за писање у старом
Египту био је папирус. Он се добијао прерадом
мочварне биљке папирус и имао је
карактеристике сличне данашњем папиру.
Добијање папируса била је сложена вештина
којом су се бавиле нарочите занатлије. Захваљујући
сувој пустињској клими, у Египту
је сачуван и откривен велики број папирусних
текстова. Из Египта се папирус ширио
по древном свету. Био је то најважнији материјал
за писање код старих Грка и Римљана.
Ипак, из Грчке и Италије није преживео велики
број папируса, јер клима није била погодна
за њихово очување.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.