Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
Прелазак са монархије на републику био
је тежак и дуготрајан процес. Нова република
имала је велике проблеме, унутрашње и
спољне, с којимa у почетку није умела да се
носи. Извршна власт краљева пренета је на
двојицу изборних чиновника – конзула. Они
су бирани на годину дана и имали су подједнака
овлашћења. Временским ограничењем
мандата, као и чињеницом да су постојала
два а не један носилац највише моћи, избегнута
је могућност да конзул узурпира власт.
Први пар римских конзула попунила су два
човека најзаслужнија за обарање монархије
– Луције Тарквиније Колатин и Луције Јуније
Брут. Ипак, Римљани су сумњали на Колатина,
који је био близак рођак прогнаног
краља и који је носио исто породично име.
Да умири њихове страхове, Колатин је после
неколико месеци напустио положај конзула.
Краљ је ускоро покушао оружјем да се врати,
уз помоћ Етрураца. Напад је одбијен, али
су многи грађани изгубили животе у борби
са нападачима. Међу погинулима био је и
конзул Брут.
РАНА РЕПУБЛИКА И
БОРБА СТАЛЕЖА
Републику су од самог почетка мучиле
друштвене поделе. Римско друштво је у
почетку било подељено на два сталежа
која се нису мешала. Власт је била у рукама
патриција, док су већину становништва чинили
плебејци, који нису имали политичка права.
Порекло ове поделе није јасно, она је старија
од писане историје. Патрицији и плебејци
су били одвојени у свим питањима, укључујући
и ствари које су се тицале религије и култа.
Практиковали су различите ритуале, славили
празнике одвојено, чак је и склапање брака између
њих било строго забрањено.
Унутрашњу историју римске државе у V
и IV веку п.н.е. великим делом чини борба
плебејаца да освоје и задрже политичка права.
Они у почетку нису имали никаква средства
легалне борбе на располагању. Уместо
тога служили су се штрајковима и одбијањем
да прихвате наређења државних чиновника.
Најефектнији облик борбе била је сецесија
или војни штрајк, повлачење плебејаца из
града и одбијање да служе као војници, уколико
се њихови захтеви не испуне. Како су
чинили већину становништва и војске, ово је
била врло делотворна мера. Плебејски захтеви
били су многобројни и мењали су се током
времена. Неки су били чисто политички –
право плебејаца да учествују у раду народних
скупштина, да буду бирани за конзуле и друге
државне функције. Други су били правни
– да се закони запишу и да се стандардизује
судска процедура. Плебејци су тражили укидање
ропства за дуг, брисање дугова или
бар камата на дуг, право да и они добију део
земље стечене освајањима итд. Међутим, непослушност
плебејаца ретко кад је добијала
насилне облике и овај спор никада није прерастао
у грађански рат.
Непознате речи
Луције Јуније Брут, први конзул у историји републике
и један од њених оснивача
патрицији – буквално они који припадају очевима,
племићи; привилеговани део римског друштва у доба
краљева и ране републике
плебејци – буквално маса, мноштво, обичан свет. Већина
становништва римске државе у доба ране републике,
првобитно без политичких права
71
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.