Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
Резултат је била прва велика централизована
држава, прво царство у историји света. Саргон
је подигао нову престоницу, град Акад
у централној Месопотамији (тачна локација
Акада није позната, археолози га нису пронашли).
Створено освајањима и насиљем, Саргоново
царство је тако и одржавано. Пред крај
живота, он је морао да оружјем слама више
великих устанака. Саргона су наследили синови
који су били мање успешни. Иако су водили
тешке борбе против устаника и спољних
непријатеља, постепено су изгубили већи део
царства. Његов унук Нарам-Син (око 2254–
2218) успео је да обнови државу у некадашњој
величини, али само по цену сталних ратова. У
каснијој традицији он је запамћен као охол и
бруталан владар, који се сурово обрачунавао
са својим непријатељима.
После Нарам-Сина, Акадско царство се
распало великом брзином. Његов брз нестанак
речито је сведочанство о трајности моћи
која почива искључиво на голој сили. Када је
страх од акадског оружја престао, нестао је и
сваки разлог послушности покореног становништва.
Слабљење Акађана отворило је простор
за обнову сумерске моћи. Крајем XXII
века п.н.е. сумерским владарима из града Ура
(III династија Ура) пошло је за руком да завладају
читавим Сумером. И ови владари су се
служили силом да би увећали своју моћ, али
и дипломатијом, преговорима и склапањем
династичких бракова. Под краљем Ур-Намуом
(2112–2095) и његовим сином Шулгијем
(2095–2047), нова сумерска држава је достигла
величину упоредиву са ранијим Акадским
царством. Али ни сумерским владарима
није пошло за руком да своја освајања учине
дуготрајним. Устанци, напади непријатељских
краљева и номадских племена представљали
су превелики проблем за Шулгијеве наследнике.
Коначно, 2004. године п.н.е., и сам Ур је
пао под налетом освајача.
Како је изгледала војна организација у
Сумеру и Акаду? О томе знамо веома мало.
Војске појединачних сумерских држава су по
данашњим мерилима биле мале, од неколико
стотина до највише неколико хиљада војника.
Храм бога Нана (Месеца) у Уру. Храм је подигао
Ур-Наму почетком XXI векa п.н.е., а обновљен је
од стране вавилонских краљева у VI веку п.н.е.
Касније акадске снаге и армије краљева Ура
биле су знатно веће. Мањи део војске су чинили
ратници по занату, остатак су чиниле
трупе које су се мобилисале само по потреби.
Саргон је држао око себе сталну војску која је
бројала 5400 ратника. За ондашње појмове то
је била велика професионална војска. У време
похода подизао је и много веће армије.
Археолози су у Месопотамији открили велики
број врхова копаља и стрела, као и секира
и бодежа. Ова оружја су углавном од
бронзе, мада су камене секире и копља и даље
били у употреби. Обични војници користили
су за заштиту кожне капе и штитове од коже
или прућа. Заповедници су носили бронзане
кациге и штитове. На сумерским ликовним
представама виде се ратници са штитовима,
збијени у густе редове. Судећи по честом помињању,
стрелци су били нарочито важан род
војске. У другој половини III миленијума п.н.е.
у Месопотамији је откривен композитни лук.
Ова врста лука је била направљена од више
материјала: дрвета, животињских костију, рогова
и тетива. Имао је много већу снагу, тиме
и већи домет, од обичног лука. Прихватање и
масовна употреба овог оружја један је од кључних
разлога брзог ширења Акадског царства.
Сумерске и акадске војске су биле готово
искључиво пешачке. Само су заповедници користили
бојна кола, која нису вукли коњи већ
магарци или мазге. Узгајање и кроћење коња
било је непознато у Месопотамији пре краја III
миленијума п.н.е.
99
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.