Freska_Istorija 1 SS

II
РИМ ПОД КРАЉЕВИМА И У ДОБА РЕПУБЛИКЕ
У нередима који су уследили Тиберије Грах је
убијен, заједно са три стотине својих присталица.
Десет година касније Тиберијев млађи
брат, Гај Семпроније Грах покушао је да настави
његове реформе али у много ширем
облику. И млађи Грах био је народни трибун,
изабран узастопно за 123. и 122. годину п.н.е.
Он је тежио свеобухватној промени римског
друштва, путем низа законодавних мера.
Предложио је више закона и постигао да буду
изгласани, мада многи од њих нису спроведени
у дело. И он је покушао да реши земљишно
питање, али и да реформише судство, да
прошири овлашћења народних скупштина и
да умањи моћ Сената. Као и једну деценију
раније, сенаторска већина пружила је енергичан
отпор Граховим плановима. Грах није изабран
за народног трибуна за 121. годину п.н.е.
Предаја краља Југурте Сули, представа на
римском новцу
Један од највећих проблема римске државе
крајем II века п.н.е. био је Југурта, краљ
Нумиђана (Нумидија се налазила у Северној
Африци, у данашњем Алжиру и Тунису). Иако
је Југуртино краљевство деловало незнатно
у поређењу са другим противницима, које
су Римљани већ победили, попут Картагине
или хеленистичких краљевина, он је дуго и
успешно деловао против римских интереса,
успевајући да избегне одмазду. Тајна његовог
привременог успеха била је у унутрашњој кризи
и нестабилности римске државе. Југурта се
ослањао на корумпираност и поткупљивост
римских званичника. Наводно је описао Рим
„као град на продају и зрео за пропаст, само
ако му се купац нађе”. Али, на крају, против
њега су упућене најбоље римске војсковође,
Гај Марије и Корнелије Сула. Југурта је ухваћен,
захваљујући издаји, вођен као заробљеник у
Маријевом тријумфу, и бачен у римску тамницу,
где је умро од глади.
Појавила се гласина да се и њему спрема
убиство по истеку мандата. Ради безбедности,
он се преселио у сиромашан део града и окружио
својим присталицама. Почеле су да круже
приче да наоружава сиромашне грађане и
робове и да спрема преврат. У међувремену,
Грахови противници су настојали да опозову
његове законе.
У тим околностима је дошло до физичких
сукоба између Гајевих присталица и њихових
противника. Избило је насиље у којем је убијен
један од ликтора. Сенат је изгласао ванредна
овлашћења конзулима и захтевао да се Грах
појави пред судом, што је он одбио да учини.
После неуспешних преговора дошло је до масовних
сукоба. Конзул Квинт Фабије Максим
повео је наоружане одреде против Гајевих
присталица. Конзул и његови људи су извршили
масакр: око три хиљаде људи је убијено
на улицама Рима; њихова тела су бачена у реку
Тибар. Бежећи пред крвницима, Гај Грах је уз
помоћ роба извршио самоубиство. Опозиција
Сенату је скршена, али је за то плаћена висока
цена. Социјални и политички проблеми нису
нестали, већ су се погоршали. Каснији антички
писци су у обрачуну са браћом Грах видели
почетак римских грађанских ратова.
УНУТРАШЊА КРИЗА И
ПАД РЕПУБЛИКЕ
Утоку последњег века њеног постојања,
Римску републику су притискале бројне
унутрашње поделе. Неке су решене
компромисом, друге су довеле до ограниченог
конфликта, а неке су изазвале праве грађанске
ратове. Две групе доминирају животом римске
државе, римски писци их помињу као оптимате
и популаре. Оптимати су примарно били група
конзервативних сенатора која је настојала
да римску државу очува у оном облику који је
Непознате речи
оптимати – буквално најбољи; политичка групација коју
су предводили најконзервативнији сентори
популари – буквално они који припадају народу или они
који делују у корист народа; политичка групација у доба
позне републике која се ослањала на народне скупштине
и грађанске масе
76
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.