Freska_Istorija 1 SS

ИСТОРИЈА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
РАНА ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА
Прве филозофе у правом смислу те речи
срећемо у Грчкој, у VI веку п.н.е. Али корени
раних филозофских идеја много су старији
од VI века. Као и источни народи, и стари
Грци су овладали извесним научним принципима
како би решавали практичне проблеме.
У њиховом случају филозофија се заиста
одвојила од религијских идеја, али то је био
спор процес. Филозофија (на грчком „љубав
према мудрости”) схватана је као општа
потрага за истином, као покушај да се дају
одговори на сва питања која муче човека. Сва
теоријска сазнања, укључујући и много тога
што данас сматрамо научним знањем, стари
Грци сматрали су делом филозофије. Као што
се на Старом истоку филозофија није одвојила
од религије, тако је у старој Грчкој наука
углавном остала у оквирима филозофије.
Имена за многе научне дисциплине скована
су у старој Грчкој, нпр. математика,
физика, астрономија итд. Али истоветност
имена може да наведе на погрешан
закључак, значење ових речи није исто у
старогрчком и модерним језицима. Људи
који су се бавили природним наукама у
старој Грчкој себе су видели као филозофе
који откривају истину о свету природе.
Талес из Милета, модерна реконструкција
То се посебно односи на ране грчке мислиоце,
које је претежно занимао физички свет и
његово порекло.
Контакт између различитих култура и традиција
делује благотворно на развој људске
мисли. Зато није изненађење да су први филозофи
деловали у источним грчким областима,
попут Јоније у Малој Азији, у зони
додира са блискоисточним народима. Код
раних грчких филозофа уочљив је утицај источних
религија и митолошких схватања.
Каснији грчки мислиоци, попут Аристотела,
сматрали су Талеса из Милета првим правим
филозофом. Он се бавио инжењерским
проблемима, математичком теоријом, астрономијом,
али и питањима порекла физичког
света. Његови списи нису сачувани, али Грци
су му приписивали математичку теорему
која и данас носи његово име. Више млађих
Талесових суграђана се бавило филозофијом,
па се чак говори о милетској школи филозофије.
Проблеми порекла и настанка материјалног
света су их нарочито заокупљали,
пошто религија и митологија нису дале задовољавајуће
одговоре на та питања.
Како је време пролазило, број филозофа
и филозофских школа је растао. Персијским
освајањем и разарањем Милета, 494. године
п.н.е., дошао је крај овом граду као великом
културном центру, а престала је да постоји
и милетска филозофска школа. Средиште
филозофске делатности пренело се из Јоније
у друге области грчког света. Али већ
неколико деценија пре ових догађаја, филозоф
Питагора са Самоса преместио је
своју делатност из Јоније у Кротон, у јужној
Италији, где је основао филозофску школу.
Име Питагоре и његових ученика везано је
за велика унапређења људског знања у многим
областима, попут математичке теорије
пропорција и Питагорине теореме. Бавио се
и геометријом и теоријом музике, и први је
који је тврдио да је Земља округла.
У другој половини V века п.н.е. уочава се
известан замор филозофије природе. После
век и по истраживања, писања и дискусије,
проблем је изгледао сложено и нерешиво
као и на почетку. Овај замор био је један од
разлога постепеног окретања учених људи
223
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.