Freska_Istorija 1 SS

V
ДОПРИНОС СТАРИХ РИМЉАНА СВЕТСКОЈ КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ
Највећи од раних римских песника био је
Квинт Еније. Био је то песник пун енергије
и идеја. Грчки стих хомерских епова прилагодио
је латинској поезији и користио га
је с великим успехом. И он је писао трагедије
и комедије. Али дело по којем је остао
запамћен је велики историјски спев Анали.
У њему је на песнички начин изложена
прошлост римског народа, од пада Троје до
почетка II века п.н.е. Анали су за Римљане
постали нека врста националног епа, слично
Илијади и Одисеји код Грка.
Први римски прозни писци, такозвани
старији аналисти, такође су описивали
римску историју. Њихова дела састављана
су искљу чиво на грчком језику, делимично и
зато што су хтели да римску прошлост представе
грчкој публици. Под грчким утицајем
стварали су и двојица највећих римских комичких
песника, Тит Макције Плаут и Публије
Теренције Афер. Међу многобројним
узорима, Плаут и Теренције нарочито су ценили
Менандра Атињанина. Грчка реторика,
беседничка вештина такође се прелила у Италију.
Литература на латинском језику пуну
зрелост достиже у I веку п.н.е. Златно доба
римске књижевности обухвата последњих
пола века републике и владавину првог римског
цара (приближно од 80. п.н.е. до 14. н.е).
Прва половина овог периода често се назива
и Цицероново доба, по Марку Тулију Цицерону
(106–43. п.н.е.), правнику, сенатору, говорнику
и писцу. Већи део своје јавне каријере
Цицерон је провео у политичкој борби,
покушавајући да створи компромис који би
измирио завађено римско друштво и окончао
грађанске ратове. У тој борби оштро се
замерио Марку Антонију, због чега је убијен
у прогонима 43. године п.н.е. Цицерон има и
огромно место у историји римске књижевности
и културе. За разлику од многих других
писаца, сачуван је велики део Цицероновог
стваралаштва. Ту су беседе, дијалози, писма,
Непознате речи
аналисти – писци анала; у старом Риму, аутори најстаријих
историјских дела; обично се деле на старије, средње и
млађе аналисте
политички, реторски и филозофски списи.
За касније генерације Цицеронова дела постала
су узор јасне, чисте и уметнички вредне
латинске прозе. Прозна књижевност уопште
је цветала у то време. Попут самог Цицерона,
његови савременици су писали говоре и политичке
списе, али и књижевне есеје, мемоарска,
историјска и биографска дела. Личне
исповести, аутобиографије и мемоаре писали
су и истакнути државници, укључујући и самог
Јулија Цезара, који је описао своје ратовање
у Галији, и ток грађанских ратова које је
водио. У I веку п.н.е. процветала је и римска
поезија. Песник Гај Валерије Катул отворио
је велико доба римске лирске поезије. Налазећи
узор у хеленистичким песницима, Катул
је писао песме о својој (несрећној) љубави,
осећањима, носталгији и лепоти природе,
али такође и сатиричне песмице на друштвене
и политичке теме.
Римски песник Катул чита поезију својим пријатељима,
модерна реконструкција
РИМСКА КЊИЖЕВНОСТ У
ДОБА ЦАРСТВА
Књижевност царског доба била је најпродуктивнија
и највреднија у првих век и по
трајања царства. Окончање грађанских ратова
и покровитељство цара и других моћних
људи деловали су позитивно на уметничко
стваралаштво. Али књижевност овог периода
је неизбежно постала мање политичка
и мање критична према носиоцима моћи и
друштвеним проблемима. Критика царева
или слављење републиканаца који су погинули
у борби против Цезара или Августа нису
се толерисали.
216
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.