Freska_Istorija 1 SS

III
РИМСКА ВОЈСКА И ОСВАЈАЊА У ДОБА РЕПУБЛИКЕ
Римска упорност и истрајност била је велико
изненађење за њихове непријатеље,
навикле на краће ратове који се често решавају
у једној великој бици. Уз помоћ нове
војне организације, Римљани су освојили
читаво Апенинско полуострво. Ратоборне
Самните поразили су у три рата. Након
другог рата, Самнити су потиснути из
Кампаније. Истовремено са овим борбама
на југу, Римљани су напредовали ка северу,
у Етрурији и Умбрији. У бици код Сентина
295. године п.н.е., Самнити су удружили
снаге са Етрурцима, Умбрима и Галима.
Римљани су у овој бици однели одлучујућу
победу. Отпор Самнита је сломљен до 290.
године п.н.е. Њихов савез је распуштен и
сви су потчињени Риму.
Почетком III века п.н.е. Римљани су продрли
и у јужну Италију. У овом делу полуострва
налазило се неколико великих и моћних
грчких градова. Међутим, њихова моћ
је превасходно лежала у богатству, а мање у
војној снази. Године 282. п.н.е. дошло је до
сукоба између Римљана и Тарента, највећег
и најбогатијег грчког града у Италији. Ратни
бродови Тарента потопили су или заробили
неке римске лађе које су упловиле у њихове
воде. Та акција је значила почетак рата.
Као и у случајевима ранијих ратова, италски
Грци су били склони да узму у службу плаћенике,
да воде ратове уместо њих. Овај пут
су позвали у помоћ једног од хеленистичких
владара, Пира, краља Епира. Пир је већ тада
био прослављен као војсковођа.
Рат између Пира и Римљана је трајао неколико
година. По први пут, Римљани су се
суочили са једном од хеленистичких армија.
Пирова пешадија била је наоружана попут
македонске фаланге; поред ње је поседовао
и одличну коњицу и ратне слонове. У борби
са њима, Римљани су изгубили две велике
битке. Пир је са војском ушао у сам Лациј, и
приближио се зидовима Рима. Ипак, Римљани
нису пристајали на мир и наставили су
борбу. Пирова војска била је врло делотворна
у борби али, за разлику од римске, није
имала начина да надокнади своје губитке.
После сваке победе, епирски краљ био је све
слабији а одлучност његових непријатеља
136
није била мања (Пирова победа). Не успевши
да оконча рат са Римљанима, Пир је повео
војску на Сицилију, против Картагињана и
тамо ратовао неколико година. По повратку
са Сицилије, њему је остао само мали део
првобитне војске. Римљани су га победили у
бици код Беневента, 275. године п.н.е. После
овог пораза епирски краљ је трајно напустио
Италију.
Убрзо по победи над Пиром, Римљани
су довршили покоравање Апенинског
полуострва. Тарент се предао 272. године
п.н.е., чиме је Рим стекао највећу луку
на југу полуострва. До 264. године п.н.е. и
последњи градови на југу су прихватили
римско вођство. Римска држава већ сада је
била једна од великих сила медитеранског
света. Њено ширење није стало, већ је ускоро
ушла у оштру борбу са Картагином око
Сицилије.
Римска држава средином III века п.н.е.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.