Freska_Istorija 1 SS

V
7
ЈУДАИЗАМ И ХРИШЋАНСТВО
Након завршетка ове лекције моћи ћеш да:
• објасниш како је јеврејски монотеизам настао и како се развијао;
• наведеш основна веровања која чине јудаизам;
• пратиш како се хришћанство формирало и одвојило од јеврејске вере;
• разумеш зашто је долазило до прогона хришћана;
• одредиш факторе који су довели до тријумфа хришћанства у IV веку н.е.
МОНОТЕИЗАМ И АТОНИЗАМ
Антички свет је колевка и најстаријих монотеистичких
религија. Монотеизам
је веровање у једног Бога, који је створио
свет и њиме влада. Монотеисти не само да
искључиво поштују свог Бога, већ одбацују могућност
постојања других богова. Некада су многи
научници веровали да је најранији облик монотеизма
створен још у старом Египту, од стране
фараона Аменхотепа IV (око 1350–1334. п.н.е.).
Аменхотеп IV је заиста спровео велику реформу
египатске религије. Фараон-реформатор је
увео знатне промене у ритуалу, иконографији и
архитектури египатских храмова. На прво место
египатског пантеона ставио је бога Атона. Имена
многих старих богова уклоњена су са споменика
и замењена Атоновим. Основао је нову престоницу
Ахетатон („Атонов хоризонт”, данашња Ел
Амарна). Чак је и своје име променио у Ехнатон
(„Користан Атону”). Али Ехнатонова религија
(или атонизам) није била монотеизам, како га
данас схватамо. Атон је био врховни бог, а пред
крај Ехнатонове владавине и бог који је имао
искључиво право на државни култ, али се увек
сматрало да постоје и други богови. Атонизам
је био прихваћен од врло малог дела египатског
становништва и није му било суђено да потраје.
Свега неколико година након Ехнатонове смрти,
његове реформе су оборене, а одлуке поништене.
Чак је и град који је подигао напуштен, а фараоново
име је обрисано са многих споменика.
Остављајући Ехнатона по страни, најстарији
облик монотеизма који познајемо је јудаизам.
Међутим, данас знамо и то да се јеврејски монотеизам
развио постепено. Народ Израела је
у раном периоду своје историје поштовао мноштво
богова.
236
НАЈСТАРИЈА ИСТОРИЈА
ЈЕВРЕЈСКОГ НАРОДА
Традиција о пореклу Израела и његовог
народа забележена је у текстовима
Танаха или јеврејске Библије, која приближно
одговара хришћанском Старом завету.
То није једна књига већ збирка више књига (узима
се да их има 24, мада постоје и друге поделе).
Текстови који чине Танах написани су на
хебрејском језику и настајали су у различитим
временима, и трпели многе прераде. Према
овој традицији Јевреји воде порекло од пророка
Аврама, коме је Јахве, истински Бог, наредио
да напусти град Харан у Месопотамији, где је
живео, и пође у нову земљу која му је била намењена.
Аврамови потомци су лутали и на крају
су се настанили у Египту, где су испрва били
добро прихваћени. Временом се њихов живот
у страној земљи претворио у мучно робовање
фараонима. Уз Божју помоћ, Јевреје је из Египта
избавио Мојсије, јеврејски пророк којег је одгајила
египатска принцеза. Фараон испрва није
хтео да пусти робове, али Бог је послао десет
пошасти на Египат и присилио га да попусти.
Из Египта су отишли на Синајску гору, где је Бог
предао Мојсију Десет заповести, десет основних
правила које је сваки поштовалац истинског
Бога морао да следи. Одатле је Мојсије повео
народ као обећаној земљи Ханан (Палестина),
али људи су се плашили да наставе пут и побунили
се против Мојсија. Због тога су кажњени
да проведу четрдесет година у пустињи. Када
је то време истекло, Мојсије их је довео надомак
обећане земље и преминуо. Под вођством
Мојсијевог наследника, Исуса Навина, Јевреји
су освојили обећану земљу и ту се настанили.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.