Freska_Istorija 1 SS

V
1
ЈЕЗИЦИ И ПИСМЕНОСТ У АНТИЦИ
Након завршетка ове лекције моћи ћеш да:
• препознаш најважније системе писања који су постојали у антици;
• одредиш који су језици припадали највећим језичким групама;
• повежеш најважније античке језике са данашњим живим језицима;
• разумеш историјски значај алфабетског писма;
• објасниш поделу старогрчког језика на дијалекте и њихов појединачан значај.
ЈЕЗИЦИ СТАРОГ ИСТОКА
Језик и писмо имају непроцењив значај за
сваку културу. О религији или друштву неке
земље у антици знали бисмо врло мало без
помоћи писаних текстова; о њиховој књижевности,
филозофији или праву не бисмо знали
ништа. Међутим, нису све културе биле подједнако
срећне у очувању трагова њихове писмености.
Неке, попут староегипатске, грчке или
римске, оставиле су велики траг и о њиховој писмености
и језику данас знамо много тога. Али
многи језици старог света данас су неповратно
изгубљени, било зато што се њихова писменост
није сачувала или зато што није ни постојала.
На огромном простору Старог истока у
антици је живео велики број етничких група.
У употреби су биле на десетине различитих
језика и система писања. Неки језици су оставили
за собом огроман писани траг, иза
других је остао само мали број текстова, а
неки нису имали писану традицију и данас су
у потпуности изгубљени.
Најстарији забележен језик јесте сумерски
језик. У прошлости је било покушаја да
се он веже за неку од познатих језичких група.
Ови напори су били неуспешни, сумерски
језик нема познате сроднике, било у антици
или данас. То је био основни језик Месопотамије
у IV и III миленијуму п.н.е. Почетком
II миленијума п.н.е. он постепено нестаје из
свакодневне употребе, уступајући место семитским
језицима. Као језик свештеника и
учених људи у Месопотамији, језик књижевности
и богослужења, он је наставио да се користи
бар до III-II века п.н.е.
196
Рељеф прекривен клинописом у палати асирског
краља Асурнарсипала II, у Нимруду (IX век п.н.е.)
Велику групу језика на Старом истоку
чине семитски језици. Ни у овом случају
не знамо тачно географско порекло ових језика,
помишља се на Левант или Арабијско
полуострво. Најстарији познати семитски
језик је акадски језик, званични језик царства
Саргона и Нарам-Сина. Каснији семитски
језици Месопотамије, попут вавилонског
и асирског, директно воде порекло од
акадског језика. Од II миленијума п.н.е. налазимо
семитске језике раширене свуда по
Блиском истоку. Језици попут феничанског,
хебрејског или арамејског спадају у ову групу.
За разлику од сумерског, стари семитски
језици имају живе потомке. Арапски језик
је семитски језик који се данас користи на
простору од северозападне Африке до Ирана.
Језици Малтежана, Израелаца и других
народа на Медитерану и Блиском истоку такође
спадају у ову групу.
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.